Ne – Gde?, već – Kuda?

Ovo leto je u Zaječaru bilo toplo, žarko, a nekih dana i nesnosno. Sa železničke stanice svake noći su odlazili (i sada odlaze) prepuni vagoni brzog voza s korisnicima godišnjeg odmora. More je ove godine najviše privuklo Zaječarce (oni već počinju da stvaraju porodične tradicije letovanjem u istim mestima), ali dosta je i onih koje su privukle šumovite planine Slovenije ili jezera Makedonije. Leto je vrelo i Zaječarci za korišćenje godišnjeg odmora traže ona mesta koja će im pružiti pun telesni i duševni odmor.

Pa ipak, u samom gradu ostaje veliki broj njegovih stanovnika, koje stalno povećavaju oni tamnih puti, koji se vraćaju sa odmora.

Nepravedno bi bilo prema starom gradu ako bismo pitali – „Kuda” provesti dan u njemu. Umesto toga teba upitati „Gde?”. Jer, iako je letnja sezona, a pločnici u gradu kao zapaljeni, Zaječarci se osećaju „kao da nisu u svom gradu iz ranijih godina”. Mesta za zabavu ima dosta. Pitanje je – „Gde otići?”.

Dani se provode na plaži na Timoku. Glavnu gradsku plažu uredili su studenti, doveli vodovod i postavili tuševe, a ugostiteljsko preduzeće otvorilo je restoran. Mada je leto na izmaku uzvodno uz Crni Timok uređuje se još jedna plaža.

Ideje mladih – ostvarenja ugostitelja

Omladinci su dali ideju ugostiteljima. Otišla je jedna grupa, na početku leta, kod direktora Ugostiteljskog preduzeća „Zadruga” i predložila da u letnjoj sezoni u Turističkom hotelu na Kraljevici svira omladinski orkestar. Jer, privukao bi više posetilaca (time doneo veće prihode Ugostiteljskom preduzeću), a pružio bi bolju zabavu građanima nego neka kafanska muzika.

Tako su rekli omladinci. Direktor i organi samoupravljanja su se složili.

Omladinski orkestar svira tri puta nedeljno (četvrtkom, subotom i nedeljom). U julskim večerima bilo je samo do dvadeset časova mesta na terasi hotela. Zaječarci nisu žalili što nema autobusa od grada do hotela. Dobili su prijatno mesto za zabavu i dolazili su do njega svake večeri.

Drugo ugostiteljsko preduzeće u gradu, „Srbija”, držalo je neko vreme na početku leta muziku, a onda su joj izrekli poslednje zbogom. Na mesto pevačice postavili su muzički automat. Mnogi su smatrali da će to predstavljati krah za preduzeće, jer je muzika kakva-takva punila večerom salu s gostima. Međutim, računica preduzeća bila je drukčija. Uvođenjem automata neće imati mesečni izdatak od 350.000, koliko su plaćali muzikante, većim izborom jela i pića privući će novi goste. I tako je i bilo. Prvih večeri posetilaca je bilo malo, a zatim su naglo počeli puniti salu.

Kad je završen restoran na gradskoj plaži Ugostiteljsko preduzeće „Srbija” se uselilo u njega. Zaječarski studenti u dogovoru sa preduzećem sviraju svake večeri, izuzev ponedeljka, na terasi restorana.

Dobijena su ovog leta tri ugodna mesta za zabavu: Turistički hotel, kafana „Srbija” i restoran na Timoku, pored već postojeće bašte Doma JNA i terase bioskopa „Timok”.

Bioskopske predstave – uz ćevapčiće

U poboljšanju zabavnog života u Zaječaru umešali su se i Kulturno-propagandni centar sreza i omladinski list „Reč mladih”. U Turističkom hotelu organizovali su reviju pevača iz Zaječara, koja se odvijala iz večeri u veče. A kulturno-propagandni centar nedavno je organizovao „Četiri petka filma”. Filmovi su zabavni i prikazuju se na terasi Turističkog hotela, tako da ih građani mogu posmatrati časteći se specijalitetima sa roštilja.

Kao poslednji „trzaj” ugostiteljstva, koji je trebalo da postavi krunu svemu onome što su učinili preko leta, bio je vinski bal, održan pre nekoliko dana. Priredili su ga Ugostiteljsko preduzeće „Srbija” i Zemljoradnička zadruga „Jedinstvo” iz Rogljeva. Kao izvođači bili su humoristi i pevači iz Beograda.

Bal nije imao grandioznost tradicionalnog vlasotinačkog bala vina, ali je predstavljao poseban doživljaj za Zaječarce.

Građani su zadovoljni, samo…

Ovog leta Zaječar nije bio pogodna tezga za tezgaroše i razne grupe radio pevača, jer ih niko nije ni tražio. Dignute su ruke od njih i organizatori su se oslonili na domaće snage. Za to je smelost dalo i takmičenje gradova u organizaciji Radio-televizije Beograd, u kome se Zaječar plasirao među četiri grada u Srbiji sa najrazvijenijim kulturno-zabavnim životom. „E, kad je tako, rekli su Zaječarci, možemo valjda organizovati zabavu preko leta i bez Radojke”. I eto, stvarno je ispala i bolja i stalna zabava. Građani su zadovoljni. I ponosni što im je njihov grad sve to sam pružio. Zadovoljni su što su imali hladno pivo za vreme sparnih dana i što je u kafanama bilo više bezalkoholnih pića i voćnih sokova…

Ali, kod Zaječaraca ima i nezadovoljstva i ljutnje.

Svojevremeno ih je ovog leta uzbudilo povećanje cena hlebu. Borili su se protiv toga i na zborovima birača, lomili se u diskusijama i nabacivali da je bolje „da „Žitopromet” povede više računa o kvalitetu” hleba i peciva, pa posle o ceni; ali sve je to bilo bezuspešno jer je preduzeće ipak podiglo cenu hlebu.

Građane je nerviralo i što neke službe Narodnog odbora opštine ne rade preko leta, kada baš treba najjače da se oseti njihova delatnost. To se naročito odnosi na sanitarnu inspekciju, koja do nedavno nije imala ni jednu prijavi kod sudije za prekršaje. A građani su često jeli u poslastičarnicama kolače kojima je starost bila nekoliko meseci i pokvareno kiselo mleko; u prodavnicama su kupovali ukvarene čokolade, a na pijaci nehigijenski dopremljene proizvode.

Iako na prvi pogled izlgeda da su ugostitelji ovog leta preuzeli kormilo kulturno-zabavnog života u gradu, građani se mnogo ljute na njih. Jer usluga je i dalje očajna u ugostiteljskim objektima, a cene jelima i pićima stalno se povećavaju. ✭