Nikoličevska voda, za koji mnogi tvrde da neke bolesti, a naročito stomačne, skida „kao rukom”, već se nalazi u laboratoriji Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Samo četiri dana pošto se iz jedne bušotine, sa dubine od 106 metara, na površinu zemlje pojavio debeo mlaz, praveći čitavu reku, Nikoličevo je posetila ekipa visokih stručnjaka sa ovog Fakulteta. Nju su sačinjavali profesor dr Nikola Milojević, pronalazač mnogih banja, zatim docent dr Budimir Filipović i viši laborant Radojica Simaković.

Oni su prošlog petka ispitivali nalazište i sa sobom poneli pune balone nikoličevske vode da bi u laboratoriji vršili analize.

– Kompletne rezultate znaćemo za mesec-dva – rekao nam je dr Budimir Filipović, inače šef laboratorije Rudarsko-geološkog fakulteta. – Neke analize izvršićemo sami, a neke ćemo proveriti i drugim naučnim institucijama.

Ekipa stručnjaka sa Fakulteta utvrdila je da je izdašnost bušotine mnogo veća nego što se u prvi mah verovalo. Kao što smo pisali u prošlom broju „Timoka”, kad se voda pojavila, smatralo se da iz bušotine izlazi oko 20 litara u sekundi. Dr Nikola Milojević je izvršio precizna merenja i konstatovao da teče tačno 32 litra vode u sekundi.

Naučnici su izvršili i precizna merenja temperature vode. Ona iznosi 33,8 Celzijusovih stepeni

Svaki pokušaj da se izmeri pritisak – bio je uzaludan. Snažni mlaz je uvek odbacivao instrumente. Nije čudo što je dr Milojević posle toga uzviknuo:

– Iznenađen sam! Istraživačkim radom bavim se neprekidno od 1947. godine, ali na ovako veliki pritisak još nisam naišao.

A šta će biti kasnije? Kažu da se pritisak postepeno smanjuje, ali može i da se poveća. Obično se kod ovakvog sastava zemljišta smanjuje otpor vodi, pa se tako povećavaju i pritisak i količina.

Stanovnici Nikoličeva, razumljivo, veoma se raduju pronalasku mineralne vode u njihovom ataru. Nadaju se da će im otvaranje banje doneti velike prihode. Zato i ovih dana među njima vlada pravo slavlje.

– Zamislite, pretili su mi da će me ubiti, ukoliko presuše mali izvori blizu bušotine – rekao nam je diplomirani inženjer geologije Dragoljub Šarčević, upravnik pogona za geološko-istraživačke radove Industrije i rudnika nemetala u Zaječaru.

Kad medicinski stručnjaci, na osnovu rezultata analiza, utvrde lekovitost nikoličevske vode, znaće se koje bolesti leči. Međutim, mnogi koji su upotrebljavali ovu vodu kažu da im je više pomogla nego lekovi. Razgovor sa nekolicinom ljudi koji kažu da su se izlečili upotrebljavajući ovu vodu, objavićemo u jednom od narednih brojeva lista.

Nešto o zapisima u prošlosti o ovoj vodi:

Prve pisane podatke sa geološkog gledišta dao je Mikica Živković, koji je proučavao tercijar zaječarskog basena. Vreme njegovog istraživanja nije poznato. On u svom delu navodi da „u Nikoličevu izvire dosta topla sumporna voda koju meštani cene kao lekovitu”.

Marko Leko u svojoj knjizi „Lekovite vode”, objavljenoj 1922. godine, navodi: „Selo Nikoličevo ima tri izvora tople vode. Jedan od ovih izvora daje oko tri litra u minuti. Temperatura – 34 stepena. Stanovnici tvrde da su izvori bili jači, ali da su ih Turci zatrpali. Hemijski sastav vode nepoznat. Narod veruje da je lekovita.”

Sledeći istraživač nikoličevske vode bio je dr Nikola Milojević. Prvi put posetio je Nikoličevo 1952. godine. Dolazio je i 1962. a u letu 1964. godine sačinio je pismenu belešku koju nam je ovih dana pokazao. U njoj je zapisao:

„Izvori su veoma loše kaptirani i voda se pomoću cevi i površinski dovodi do kamenih korita u kojima se oboleli umivaju, kupaju ili kvase obolele delove tela. Ne postoji nikakva zgrada u okolini, već se voda koristi pod vedrim nebom ili se zahvata i odnosi kući na korišćenje”.

U svojoj belešci dr Milojević je tada zapisao da je priliko svoje posete, 28. avgusta, našao 26 posetilaca iz raznih krajeva zemlje. Oni su se umivali, kupali ili odnosili vodu u sudovima. Slična situacija bila je i sutradan, 29. avgusta 1964. godine.

Te godine dr Milojević je zapisao i mere koje treba preduzeti:

„…U cilju izrade kaptaže potrebno je, pošto se radi o ulaznom tipu izvora, napraviti jednu ili dve bušotine na izvoru broj 2. Dubina bušotine treba da bude oko 125 metara”.

Pretpostavke su se obistinile – kad je vrh bušilice stigao do 106. metra, pod velikim pritiskom cevi su odletele u vazduh, a za njima – snažan mlaz vode.

Vode za 13.324 kupača: Razgovor sa profesorom dr Nikolom Milojevićem, pronalazačem banja

* Sa 32 litra vode u sekundi, nikoličevski izvor termalne vode spada u najizdašnije u Srbiji

* Velike mogućnosti za korišćenje vode u terapeutske i privredne svrhe

Profesor dr Nikola Milojević pronalazač mnogih banja, pošto je razgledao nalazište termalne vode u Nikoličevu izjavio je:

– Mogu reći da je ovo najizdašniji termalni izvor koji je pronađen na području Srbije. Više vode jedino ima Vranjska banja, ali nju sačinjavaju nekoliko izvora.

Iz bušotine kod Nikoličeva, sa dubine od 106 metara, za sekundu izađe 32 litra vode. Dr Milojević je izračunao da za dan iz bušotine istekne dva miliona i 664.800 litara, odnosno 2.664 kubna metra vode.

– Ako bismo usvojili normu od 200 litrara vode za jednog kupača, ovom vodom bi se moglo da okupa 13.324 lica. Dakle, ako se ovako velika količina vode rasporedi po bazenima i drugim kupališnim objektima – pružiće se velika mogućnost za podizanje jednog dobrog rekreacionog centra.

– Šta još znači ova voda, profesore Milojeviću?

– Temperatura nikoličevske vode je 33,8 stepena Celzijusova. Ona, dakle, iz zemljišne unutrašnjosti iznosi 69 miliona i 944.000 velikih kalorija toplote. Da bi se dobila ova toplotna energija potrebno je 6.994 litara nafte. To znači, ako bismo računali po sadašnjim cenama nafte, dnevne uštede u toplotnoj energiji bile bi oko 7.000 dinara.

Profesor Rudarsko-metalurško-geološkog fakulteta u Beogradu dr Nikola Milojević smatra da bi ova toplotna energija mogla da se koristi za zagrevanje kupališnih objekata koji bi funkcionisali preko cele godine i za zagrevanje bašta, ako bi se to organizovalo u ovom mestu. Najveći značaj ove termalne vode, prema njegovom mišljenju, je u tome što bi mogla da se razvija njena terapeutska vrednost. Za sada postoje pozitivna mišljenja, odnosno različite priče o čudotvornom dejstvu ove vode za lečenje pojedinih oboljenja, naročito stomačnih, ali detaljnja ispitivanja u medicinskim ustanovama nisu vršena.

– Profesore, do sada ste nekoliko puta dolazili u Nikoličevo. Da li se vršili neke hemijske analize?

– Poslenji put Nikoličevo sam posetio 1964. godine. Tada smo uradili orijentacionu analizu vode. U laboratoriji Geološkog zavoda Univerziteta konstatovano je da je ova voda alkalno-hidro-karbonatnog tipa – hipoterma. To znači zaslužuje mnogo više pažnje, odnosno zaslužuje da bude detaljno ispitana. Tada smo došli do zaključka da termalnomineralne izvore u Nikoličevu treba kaptirati. Zatim, oko istražni radovi pruže povoljne rezultate – izgraditi objekte koji će omogućiti da se voda racionalno koristi u terapeutske svrhe, prema stručnom uputstvu i pod kontrolom.

Čim je voda u Nikoličevu izašla na površinu zemlje, ekipa stručnjaka Rudarsko-metalurško-geološkog fakulteta u Beogradu sa profesorom Milojevićem na čelu posetila je izvorište i odnela izorke vode radi potpuno nove hemijske analize. Za mesec-dva, na osnovu spektografskih analiza, znaće se mikro i makro sastav pojedinih komponenata u ovoj vodi. Tek posle toga prići će se daljem utvrđivanju značaja nikoličevske vode za ovaj kraj.

– Ukoliko analize daju povoljne rezultate – nastavio je profesor dr Milojević – ova termalna voda predstavljaće u suštini veliki potencijal za korišćenje prirodnog bogatstva u ovom kraju. Ona pruža velike mogućnosti za razvoj privrednih grana, za čitav niz delatnosti u ovom širem regionu.

– Vi ste jedan od inicijatora istraživanja nikoličevske vode. Šta vas je na to nateralo?

– Prilikom moje prve posete Nikoličevu, a to je bilo 1952. godine, saznao sam da narod veruje da je ova voda veoma lekovita. Pored samog izvora našao sam tada dva kamena korita koja verovatno potiču iz rimskog doba ili iz srednjeg veka. To dovodi do zaključka da je još tada ova mala količina vode korišćena za lečenje. U Nikoličevu sam nailazio na ljude iz raznih krajeva zemlje. Svi su se hvalili da im je voda pomogla. To me je zainteresovalo, pa sam kasnije počeo detaljna ispitivanja. Prošle godine predlog je iznet predsedniku i potpredsedniku Skupštine opštine u Zaječaru koji su pokazali veliko ineresovanje i razumevanje za ovaj poduhvat. Na osnovu ranijih istraživanja započeto je bušenje zemlje. Napravljena je prva bušotina i ona je, kao što je poznato, urodila plodom.

U idućem broju: ŠTA KAŽU BOLESNICI ✭