IZ ISTORIJATA DRUŠTVA ZA REKREATIVNI SPORT „PARTIZAN” ZAJEČAR

DEVET DECENIJA ZA PONOS

Nastanku, razvoju i opstanku društva doprinela čitava jedna mala armija entuzijasta, nesebičnih i humanih ljudi, kojima se ovim pomenom današnji članovi društva toplo zahvaljuju

GODINE 1883. u zaječarskoj gimnaziji uvodi se obavezni predmet i nastava telesnog vaspitanja. Nekoliko godina kasnije izvršena je diferencijacija nastave pa je gimnastika izdvojena kao poseban predmet. Uvođenje gimnastike u gimnaziji imalo je velikog uticaja na dalji razvoj fizičke kulture u Zaječaru.

Pod uticajem beogradskog društva za gimnastiku i borenje 12. aprila 1890. godine u Zaječaru je osnovano Zaječarsko društvo za gimnastiku, a dve godine kasnije društvo menja naziv u „Dušan Silni“. U to doba, zbog promene dinastije u Srbiji, vodi se pravi sportski rat između pristalica građanskog društva „Dušan Silni”, koje predvodi dr Vladan Đorđević i društva „Soko“ koje predvodi dr Vojislav Rašić. Pod uticajem Svesokolskog sleta u Pragu „sokolci” postaju povlašćeni, jer su pod zaštitom krune, tako da oni naglo šire svoje družine po celoj Srbiji.

OVAKO JE POČELO

Godine 1907. na inicijativu beogradskog i niškog „Sokola“ u Zaječaru je osnovano „Zaječarsko gimnastičko društvo Soko”. Tačnije, 16. decembra te sada već daleke 1907. osnivanju Društva lično je prisustvovao dr Vojislav Rašić, sekretar ministarstva finansija i sekretar beogradskog „Sokola”, kao i zaštitnik niškog „Sokola“ Dušan Putniković, inžinjeriski poručnik.

Za prvog predsednika društva je izabran dr Čeda Đurđević potpukovnik, a za sekretara Andreja Ilić, trgovac. Društvo dobija i prvog učitelja gimnastike i borenja gospodina Jeroslava Voštu iz Češke.

Tadašnji direktor ovdašnje gimnazije Petar Tipa ustupio je gimnazijsku salu zaječarskom „Sokolu“ za vežbaonicu.

Društvo za gimnastiku i borenje „Dušan Silni” i zaječarsko gimnastičko društvo „Soko” ujedinjuju se 1910. godine u Sokolsko društvo „Dušan silni“, koje postaje značajan faktor u oblasti fizičkog vaspitanja mladeži i stanovnika Zaječara i cele timočke županije, koja je obuhvatala okruge Timočki, Krajinski i Moravski.

USPEH NA SLETU U PRAGU

I već 1912. godine stižu prvi plodovi i rezultati rada sa Svesokolskog sleta u Pragu, gde su, u sastavu niških, zaječarski „sokolci” osvojili 11. mesto sa 361,50 bodova u konkurenciji 30 sokolskih društava.

Za postignuti uspeh ekipa je nagrađena pritkom za vratilo. Među 280 takmičara najbolji iz niško-zječarske ekipe bio je Živojin Nikolić iz Zaječara, koji je osvojio visoko 12. mesto.

U periodu od 1912. do 1918. godine rad društva odvija se u vrlo teškim ratnim uslovima. Svi zdravi i sposobni „sokolci” otišli su u rat da brane otadžbinu, odakle se mnogi nisu ni vratili. Ostali su na večnoj straži u albanskim bespućima, na Kajmakčalanu, solunskom frontu i drugim bojištima, u plavoj grobnici, kraj ostrva Krfa, a preživeli borci vratili su se u svoja društva.

O Vidovdanu, 28. juna 1919. godine u Novom Sadu je održan Sokolski sabor i konstituisane su sve sokolske organizacije u Jugoslovensko sokolstvo.

NASTANAK SOKOLSKE ŽUPE

Odmah po njegovom povratku Društvo se konstituiše, a za predsednika izabran je apotekar Mihajlo Turner, za načelnika Ivan Tomašić, novi učitelj gimnastike u Zaječaru, a za načelnicu Lenka Tomašić. Društvo okuplja veliki broj članova i postiže velike rezultate.

Zahvaljujući tome u široj organizaciji u Zaječaru je 1920. formirana timočka sokolska župa, koja je obuhvatala društva iz Knjaževca, Paraćina, Negotina, Požarevca, Bora, Svilajnca i Prahova.

Između dva svetska rata ova sokolska organizacija igrala je veliku ulogu u životu građana Zaječara i šire okoline. Ne samo što je bila nosilac fizičkog vežbanja i organizacije masovnih nastupa, sletova i priredbi, već je u svim sredinama naše opštine u velikom broju naših sela formirala sokolske čete, gde se stanovništvo aktivno bavilo fizičkim vežbanjem.

Seoske čete su svoje Članove aktivno uključivale u opštinska takmičenja i sletove, a najbolje i na županijskim sletovima u Zaječaru, Nišu, Kragujevcu i na saveznim sletovima u Zagrebu, Sarajevu, Beogradu, Skoplju i u drugim gradovima.

HAZENA – PRETEČA RUKOMETA

Godine 1926. u zaječarskoj gimnaziji dolazi prvi put za učitelja gimnastike jedna žena. To je Zoja Tatareva, koja se odmah uključuje u rad Društva. Sa njenim dolaskom u Društvo se uključuje veliki broj ženske mladeži. Ona je inicijator stvaranja prvog ženskog kluba „Hazena” (preteča danšnjeg rukometa).

Godine 1930. za načelnika Društva izabran je Aleksandar Ščeglov, novi učitelj gimnastike u zaječarskoj gimnaziji. Dolaskom ovog vrsnog sokolskog stručnjaka zaječarsko Društvo doživljava renesansu. Za deset godina njegovog rada u Zaječaru nije bilo sela niti zaseoka gde nije bila oformljena seoska četa. Ovaj vrsni pedagog poklonio je veliku pažnju svim slojevima mladeži, posebno mladim radnicima.

Aleksandar Ščeglov je veliku zaslugu imao na podizanju novih kadrova. Neumorno je radio na ospsobljavanju sokolskih prednjaka kako u gradu tako i u selima. On organizuje župske tečajeve, zimovanja i logorovanja na kojima se vrši masovna obuka mladeži u skijanju i plivanju.

Sa predsenikom društva Mihjlom Tunerom već 1931. godine Društvo u Češkoj kupuje nove gimnastičke sprave sa kojima se zaječarska mladež prvi put sreće i upoznaje u ovom soklskom društvu. Tada se rad Društva odvijao u vežbaonici gimnazije u popodnevnim satima. Nedeljom se izvode masovni izleti u prirodu i u okolna mesta gde sokolci priređuju priredbe i akademije.

NOVI PREDNJACI

Iz ovog desetogodišnjeg plodnog rada Društva ponikli su poznati sokolci koji su sve do 70-tih godina u Zaječaru i šire bili nosici fizičke kulture. To su: Jovan Stanisavljević, Svetozar Ugrinović, Nenad Jovanović, Desa Stojanović, Jovan Jeremić i drugi.

U to vreme rad Društva nije bio usmeren samo na gimnastiku. Negovane su i ostale sportske aktvinosti: boks, mačevanje, streljaštvo, atletika, a povremeno i neke druge discipline. Posebno treba naglasti da su članovi sokolskog društva bili nosioci i demonstratori novih sportova koji su se pojavljivali. Tako su, pored hazene, 1930. godine naši „sokolci” prvi put u Zaječaru demonstrirali odbojku.

TUNER 25 GODINA PREDSEDNIK

GODINE 1935. na fudbalskom igrališu kod Bolnice izgrađeno je prvo tenisko igralište na kome su igru demonstrirali sinovi predsednika Društva Mihajla Tunera, poreklom Čeha, koji je punih 25 godina bio na čelu Sokolskog društva u Zaječaru. Pred početak Drugog svetskog rata 1941. godine Društvo je brojalo oko 650 aktivnih članova.

Pored vežbanja Društvo je veliku aktivnost i ulogu imalo na planu vaspitanja mladeži. U Društvu se posebno gajio patriotizam, jednakost, poštovanje i uvažavanje. Članovi Društva oslovljavali su se sa „brat” i „sestra”.

Uoči Drugog svetskog rata bilo je pokušaja da se članovi Društva politiziraju, ali se u tome nije uspelo. Oni su ostali verni tradiciji sokolstva da se spremaju samo za odbranu zemlje.

SOKOLCI IDU U RAT

TE svoje stavove su i dokazali 27. marta 1941. Godine kada je većina njih izašla na ulice Zaječara i javno iskazala nezadovoljastvo zbog potpisivnja sramnog pakta sa Nemcima.

U toku narodnooslobdilačkog rata (1941 -1945. godine) većina članova Društva priključila se narodnooslobodilačkoj borbi. Mnogi od njih su poginuli i ostali na večnoj straži domovine. A po oslobođenju zemlje borci – sokolci vraćaju se u grad pod Kraljevicom i aktivno se uključuju u obnavljanje sportskog života. Oni postaju glavni nosioci sportskih aktivnosti u oslobođenoj zemlji.

Iako se u prvim danima u slobodi život odvijao pod mirisom baruta, borci – sokolci sa mladim sanagama izvlače skrivene sprave iz podruma gimnazije i počinju da rade sa mladima.

ZA REPUBLIKU – NAPRED

NA drugoj godišnjoj skupštini Fiskulturni savez Srbije 1947. godine donosi odluku o osnivanju Gimnastičkog saveza Srbije sa ciljem da se omladina počne baviti opštim i sistematskim telesnim vaspitanjem. U Zaječaru se formira Gradsko gimnastičko društvo „ZAJEČAR”. Tu su strojeve vežbe, sletske vežbe, kao deo kretnih aktivnosti u fiskulturi. Takmičenja su startna pozicija za uvođenje naroda u sport. „Za republiku – napred“ je prva sportska lozinka na koju se odazivaju žitelji i sela i grada.

Godine 1952. počinje druga faza razvoja fizičke kulture u Srbiji. Od te godine počinje renesansa razvoja masovne fizičke kulture i rekreacije. Sva društva u Srbiji menjaju svoj naziv u – Društvo za telesno vaspitanje „Parizan“.

NASTANAK DANAŠNJEG „PARTIZANA“

U ZAJEČARU se bira novi sastav uprave Društva. Za predsednika je izabran poznati društveno-politički radnik i novinar Dragoljub Milivojević Uča. Odlukom Nardnog odbora opštine Zaječar Društvo prvi put dobija svoju vežbaonicu (gimnastičku salu) u prostorijama današnjeg „Partizana“.

U Društvu počinje rad svih kategorija od jutra do mraka.  Sa omladinom u Društvu tada rade poznati „sokolci” Jovan Stanisavljević, Svetozar Ugrinović, Nenad Jovanvić i Desa Stojanović, kao i mladi fiskultiurnik Milorad Milovanović. Rad se odvija, pored gimnastike i atletike, na pripremama dece za učešće na partizanskom višeboju. Slet ostaje kao obavezni deo za masovni javni nastup. Novina u programu je ulazak u sale sportskih igara, rukometa, košarke, odbojke. Posebna pažnja poklanja se borilačkim sportovima (džudo, karate, aikido), ali i biciklizmu, kao i pohodima, izletima u prirodu, logorovanjima…

PREBUKIRANA SALA

Zaječarska omladina toliko se uključila u DTV „Partizan” da je njegova vežbaonica postala pretesna za rad i sve aktivnosti. Oslonjen na školsku i radničku omladinu i državu „Partizan” stasava i za javnu scenu. Društvo učestvuje i na prvom Republičkom sletu 1956. godine u Kragujevcu, gde njegovi članovi postižu odlične rezultate, posebno u gimnastičkoj vrsti, kako muškoj tako i ženskoj. U Društvu stasavaju novi vežbači Rade Jovanović, Danilo Nikolić, Jovica Stevanović, Dušan Vasiljević, Olivera Andrić, Bosiljka – Bosa Nikolić i drugi.

NA IZVORIŠTU KLUBOVA

U periodu od 1952. do 1962. godine Društvo „Partizan“ postaje centar razvoja fizičke kulture u opštini, okrugu i šire. Njegove sekcije prerastaju u klubove kao što su Rukometni klub „Železničar“ (danas RK Zaječar), Rukometni klub „Timočanka“ (danas RK „KTK Zaječar“), košarkaški klub „Mladost“ (danas KK „Mladost Kablovi“), Atletski klub „Mladost“, odbojkaški klub „Timok“, Karate klub „Timok“ i drugi. Svi oni su danas članovi saveznog ili republičkog stepena takmičenja.

Godine 1971. Opštinski savez organizacija za fizičku kulturu, povodom 25-godišnjice fizičke kulture, dodeljuje Društvu „Partizan“ „Priznanje za uspešan rad na vaspitavanju i razvoju omladine u fizičkoj kulturi“.

Te iste godine DTV „Partizan“ Jugoslavije dodeljuje „Zlatnu plaketu” starom sokolcu, učitelju gimnastike, Svetozaru Ugrinoviću, koja mu je uručena 26. novembra na svečanoj akademiji u sali Pozorišta u Zaječaru.

POGLED U EVROPU

Godine 1973. odluke Simpozijuma u Šibeniku su otvaranje prema Zapadu. Tada se pojavljuju i prvi znaci evropske fizičke kulture koja nudi novi prostor za ljudske slobode. Radnicima i seljacima se daje uvaženije mesto i sloboda, a svakom čoveku pravo da se bavi slobodnom rekreacijom, čime se zaokružuje oblast fizičke kulture.

Tada „Partizan“: ponovo dopunjuje svoj naziv i postaje: „Društvo za fizičko vaspitanje i rekreaciju“. Društvo tada dobija daleko šire programske zadatke u okviru kojih se realizuje celokupna masovna fizička kultura i rekreacija dece, omladine, radnika i seoskog stanovništva. Pored svojih sekcija Društvo tada počinje da vodi Olimpijske seoske igre, Olimpijske igre školske omladine Srbije, Radničke sportske igre, obuku dece u plivanju, skijanju, izlete u prirodu i razne pohode.

Ovakvom transfrmacijom „Partizan“ Zaječar dobija tri profesionalna stručna radnika kako bi mogao da odgovori izazovu programskih sadržaja. Pored njih Društvo povremeno angažuje članove Udruženja pedagoga fizičke kulture kao i članove strukovnih saveza (sudije), stručne saradnike – pripadnike JNA, sindikata, škola, mesnih zajedica – i sve ljude dobre volje željnih dobre kondicije.

NOVI SPORTSKI OBJEKTI

U to vreme Društvo renovira svoje kabinete i nabavlja savremenu opremu i rekvizite. Otvara trim kabinet sa biciklima, ergometrima, zidnim gladijatorom, mini teretanom i drugo, a Zaječar dobija sjajnu trim stazu na Kraljevici i stazu za džogiranje. Oko Sportskog centra „Kraljevica” postavljaju se sprave u prirodi, a sve s ciljem da ih građani u slobodnom vremenu koriste za rekreativne aktivnosti.

Dispanzer za sportsku medicinu upotpunjuje svoj trim-kabinet savremenom opremom za kvalitetnije preglede sportista i rekreativaca. Uređuje se ski-staza za akciju „Svi na sneg”, ali i tereni za akcije „Svi u prirodu” i „Svi na bicikle”. Republički „Partizan” izdaje propagandni materijal o ovim akcijama, a one nailaze na veoma dobar prijem u Zaječaru i šire.

U to vreme u mesnim zajednicama uređuju se i grade novi sportski tereni i objekti, posebno u selima, a veća preduzeća u fabričkim krugovima izgrađuju terene i druge sportske objekte.

Ovakva organizacija rada u Društvu, mesnim zajednicama i preduzećima doprinela je postizanju odlčnih rezultata u svim segmentima rekreacije.

U sali „Partizana” dnevno se okuplja oko 300 vežbača iz sekcija, ali i rekreativaca iz mesnih zajednica i radnih organizacija a otvoreni tereni u Sportsko-rekreacionom centru „Kraljevica“ postali su stecište žitelja Zaječara.

OBUČENO 10.000 NEPLIVAČA

U letnjim mesecima na plivačkom bazenu i na Timoku neprekidno rade škole plivanja, kao i na moru u Baošićima. U periodu od 1973. do 1989. godine preko Društva za fizičko vaspitanje i rekreciju „Partizan“ obučeno je u plivnju preko 10.000 zaječarske dece i građana.

U sistemu takmičenja Radničkih sportskih igara ekipe zaječarskih preduzeća uvek su bile u vrhu među prvih pet u Srbiji. Najviše uspeha imali su radnici „Kristala“, KTK „Zaječar“, „Porculana“ i „Žitoprometa“.

U Olimpijskim igrama seoske omladine Srbije (OISOS) najviše uspeha postigle su mesne zajednice Veliki Izvor, Gornja Bela Reka i Grljan, a u Olimpijskim igrama školske omladine Srbije (OIŠOS) najbolje rezultate imao je Centar „Avnoj” – OOUR II faza i Osnovna škola „Đura Jakšić“.

Da bi se ostvarili svi ovi rezulatati veliku pomoć dali su Skupština opštine Zaječar, Sportsko-rekreacioni centar „Kraljevica“, Dispanzer medicine sporta, Opštinsko veće sindikata, stručni saradnici „Partizana”, kao i spoljni saradnici koji su se permanentno uključivali iz Udruženja nastavnika i profesora fizičke kulture, strukovnih saveza (fudbalske, rukometne, odbojkaške i košarkaške sudije) i mnogi drugi.

NAJBOLJI U JUGOSLAVIJI

KAO jedno od najboljih u Jugoslaviji DFVR „Partizan” Zaječar, u organizaciji „Partizana” Jugoslavije, učestvuje 1988. godine na Prvom evropskom festivalu sportske rekreacije.

Od 1990. do 1993. godine, zbog raspada SFRJ i ratnih sukoba u nekim delovima bivše Jugoslavije, rad u Društvu odvija se dosta stihijski i samo u sekcijama.

U novoj Jugoslaviji, 5. februara 1993. godine, došlo je do nove programske orijentacije u radu „Partizana“. Društvo menja svoj dotadašnji naziv u novi – „Društvo za rekrerativni sport Partizan” i u programskom delu zadržava rad svojih sekcija, ali bez takmičarskog, sa samo rekreativno-odbrambenim karakterom.

Danas u Društvu rade sledeće sekcije: sportska gimnastika, ritmička gimnastika, aikido sekcija, kung-fu sekcija, karate sekcija i plesna sekcija, koje pobuđuju sve veće interesovanje dece i omladine.

Pored sekcija, Drušvo za rekreativni sport „Partizan“ je organizator Sportskih igara stanovnika sela, Radničko-sportskih igara, Sportskih igara samostalnih privrednika, humanitarnih kroseva, izvođenja građana u prirodu, učešća u festivalu rekreacije.

Društvo „Partizan“ Zaječar je na nivou Republike danas povezano sa Savezom za rekreativni sport Srbije.

Danas u Društvu aktivno radi ukupno 250 stalnih i preko 2.500 povremenih članova iz mesnih zajednica, škola i preduzeća.

PRIZNANJA DRUŠTVU ,„PARTIZAN”

• PRIZNANJE Savezne uprave „Partizana“ Jugoslavije (1961.)
• PRIZNANJE Opštinskog SOFK Zaječar povodom 25-go dišnjice fizičke kulture (1971.)
• PRIZNANJE „Partizana” Srbije, Saveza za fizičko vaspitanje i rekreaciju, u akciji „Naučimo da plivamo” (1973.)
• POVELJA „Oslobođenje grada Zaječara” Skupštine opštine Zaječar (1977.)
• POVELJA Republičkog odbora Srbije akcije „Naučimo da plivamo” (1976.)
• POVELJA Republičkog odbora Srbije akcije „Naučimo da plivamo” (1977.)
• NAGRADA 25. MAJ „Partizana” Srbije, Saveza za fizičko vaspitnje i rekreaciju (1981.)
• PRIZNANJE Republičkog odbora SR Srbije, akcija „Naučimo da plivmo” (1982.)
• POVELJA Republičkog odbora Srbije akcije „Naučimo da plivamo” (1985.)
• PRIZNANJE „Partizana” Jugoslavije, Saveza za sportsku rekreaciju i fizičko vaspitanje (1987.)
• PRELAZNA ZASTAVA „Partizana“ Jugoslavije – najboljem društvu u Jugoslaviji u sportskoj rekreaciji (1987.)
•  

„PARTIZAN“: povremeno glasilo Društva za rekreativni sport „Partizan“ Zaječar (podlistak lista „Timok“ broj 2678 od 3. oktobra 1997. godine) posvećeno 90-toj godišnjici Društva. Uređivački odbor: Slavoljub Ugrinović (predsednik), Slavoljub Pajkić, Radomir Veljković, dr Slobodan Stanković i Radoslav Žikić (članovi). Izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće „Timok“ Zaječar. Glavni i odgovorni urednik Stanoje Popović. Kompjuterska obrada: Milan Radić i Saša Jovanović. Štampa: MD „Kristal“ DP Grafičko preduzeće Zaječar