Kada ovih dana, o prazniku oslobođenja, sumiraju rezultate postignutog, stanovnici opštine Zaječar mogu biti potpuno zadovoljni. Da ovaj grad, ova opština i njeni žitelji koračaju napred vidljivo je na svakom koraku. Vreme ekonomskih teškoća i raznih nedaća koje su bile stalni pratilac njihovih htenja da danas žive bolje nego juče, ulivalo im je (i uliva) novu snagu da izdrže na svom zdravom razvojnom putu i ostvare ono što su naumili.

A naumili su, zaista, mnogo.

PERIOD PROSPERITETA

Ako se za neku sredinu može reći da se razvijala izuzetno dinamično, onda se s punim pravom to može govoriti o Zaječaru. Zdravi razvojni koreni koji su se od 7. septembra 1944. godine (kada je ova opština oslobođena i kada se sa žarom krenulo da se sa ratnog zgarišta gradi berićetna i srećna budućnost) razgranali do u nedogled, čine perspektivu za brži razvoj još izvesnijom. Zato se, mada je u današnje vreme nezahvalno biti prognozer, može tvrditi da postoje realni udlovi da se ova društveno-politička zajednica do kraja ovog srednjoročja nađe u društvu najrazvijenijih komuna Srbije.

Garancija za to je dostignut stepen razvoja i raspoloživi prirodni, proizvodni, a pre svega kadrovski potencijali. Zahvaljujući pre svega ljudima, njihovoj spremnosti da i svojim sredstvima u značajnoj meri doprinesu stvaranju boljih životnih i radnih uslova, da se danas ponečeg i odreknu da bi sutra živeli bolje, blagodareći uvek prisutnom jedinstvu misli i akcija, vreme posleratnog života može se nazvati – periodom prosperiteta.

To, sa puno ponosa, ističe i prvi građanin Zaječara MIROSLAV MLADENOVIĆ, Predsednik Opštinske skupštine, upravo, posebno naglašava da je najveće bogatstvo Zaječara u ljudima, u vrednim i marljivim pregaocima, samoupravljačima koji su ne žaleći sebe gotovo ni iz čega, oslanjajući se na sopstvena znanja i samopregor, postigli zaista mnogo.

KORAK ISPRED VREMENA

Zato dobre poznavaoce privrednih prilika ne čudi što je već godinama ova komuna po rastu proizvodnje znatno ispred republičkog i jugoslovenskog proseka, što proizvodnja u proseku godišnje raste po stopi od 15 odsto, što ukupan prihod dostiže 164.000 miliona dinara, dohodak preko 23.000 miliona i čist dohodak 16.695 miliona dinara. Na strano tržište privreda izveze robe u vrednosti od oko 6.620 miliona dinara, pri čemu je posebno značajno što je izvoz veći od uvoza i što se 80 odsto izvoza ostvaruje na konvertibilno tržište. Najveći izvoznici su, što je i sasvim razumljivo, nosioci privrednog razvoja ove sredine – Industija stakla i kristala, Fabrika kablova, Fabrika porculana i preslikača i Kožarsko-tekstilni kombinat.

Zbog svega toga i razvojni prioriteti zasnivaju se na izvozno orijentisanoj proizvodnji, proizvodnji nemetala (koji će biti karakteristika budućeg veka), hrane, energetskih sirovina (pre svega uglja) i razvoju male privrede.

Poznajući Zaječar i Zaječarce, ne sumnjamo da će ovi prioriteti biti i ostvareni, da će se korakom ispred vremena ova društveno-politička zajednica priključiti društvu razvijenih.✭