Prihvaćena kao istina ostala bi i dalje, bez ikakve sumnje, vest datirana iz Zaječara, koju je „Politika” o ovom slučaju objavila 1. novembra 1929. godine, da „Borba” od 18. jula ove godine, u rubrici „Iz naših krajeva” nije donela ilustrovanu vest: „Užareni meteor pao je 1929. godine nedaleko od Zaječara u kola puna veselih svatova. Žrtava nije bilo.”

Novinska atrakcija na pomolu

– Eto kakvi ste vi novinari, obratio se jednog jutra reporteru njegov poznanik, i počeo da pretura po novčaniku. Pišete svašta, pa čak i naučne neistine – rekao je – i pokazao isečak iz novina sa pomenutom vesti.

Reporter je stao na časak zbunjen, ali je ostao dosledan profesionalnoj radoznalosti i zahtevao od poznanika da do kraja kaže šta ima povodom objavljene vesti o meteoru.

– Obratite se mome mlekaru, rekao je poznanik. A zatim je nastavio: Slatko se nasmejao moj mlekar kada sam mu pokazao ovu vest. „Pa to sam ja bacio kamen”, rekao je on, i opisao čitav slučaj.

Nije li na pomolu novinarska atrakcija? – pomislio je reporter, i krenuo tragom novinske vesti. Put ga je odveo kod Stevana Andrejevića, zemljoradnika iz Zaječara.

– Da li je tačno da ste vi pre 30 godina bacili praćkom kamen na svatove, o čemu je „Borba” nedavno pisala?

Andrejević se nasmešio, malo pocrveneo, zagledao ispitivački, a zatim samouvereno rekao: „Da tačno je. Nije to bio nikakav meteor već kamen koji sam praćkom bacio”.

Zatim je detaljnije ispričao kako se to dogodilo. Andrejević je toga dana, kao i obično, čuvao na svom imanju stoku. Kao i mnogi čobani imao je veliku praćku od kanapa pomoću koje je, s vremena na vreme, odmeravao svoju snagu. Jednog momenta ugledao je da drumom iz Zaječara idu troja kola svatova. Dok su ovi prolazili prikrio se pored mosta, a zatim je izašao na put, uzeo kamen veličine jajeta i bacio ga praćkom u pravcu kola. Na svoje iznenađenje, ubrzo je ugledao gužvu. Kola sa svatovima su stala i on je tog momenta shvatio da je praćkom pogodio svatove i brzo se sakrio, legnuvši pored puta.

– Kako to da ni do danas niste o tom slučaju pričali, upitali smo ga.

– U vreme događaja i nešto kasnije bojao sam se da to kažem da ne bih odgovarao, a vremenom sam to i zaboravio, jer mu nisam pridavao nikakav značaj, mada sam znao da je ondašnja štampa to moje bacanje praćkom zabeležila kao padanje meteora.

Andrejević i sada tvrdi da bi poznao kamen kojim se bacio i izražava spremnost da svakome potvrdi da je on bacio kamen, a ne da je pao meteor

Drugi korak, posle razgovora sa Andrejevićem, reporter je učinio da bi se upoznao sa sadržinom novinske vesti od pre 30 godina. Predusretljivošću odeljenja dokumentacije „Politike” došli smo do sadržine vesti koji je ovaj list objavio pod naslovom: „Meteor pao na svatovska kola.”

Vest bez potpisa dopisnika, glasi:

„U blizini samog Zaječara pao je jedan meteor u veličini četvrtine hleba.

Prilikom pada pogodio je jedna kola koja su sa još troja kola vozila jednu svadbu sa venčanja u selo Zvezdan. U kolima je bilo više ljudi. Jedna žena okrznuta je meteorom po glavi i bila je sva u krvi, a drugoj jednoj meteor je iscepao bluzu na ramenu i načinio veću modricu. Obe su žene sad u krevetu.

U trenutku kad je pao meteor zavladao je među svatovima najveći strah. Verovalo se da se bacaju kamenjem neke ale, i svi su sa užasom očekivali novo kamenje s neba. Jer mesto gde je pao meteor bilo je ravno i čisto, te nije moglo biti sumnje da se baca kamenjem ko od živih bića, a uostalom taj čudesni kamen bio je sav usijan.”

U potrazi za „žrtvom” meteora

Sa ovom vesti u džepu, reporter je krenuo u Sumrakovac, kod Boljevca, da bi našao Vidu Jović –  Avramovu kojo je, navodno, meteor pao na glavu. U selu niko nije znao da postoji žena koja je ovo doživela. Izgledalo je da će reporterov put, kome nije bilo poznato ime te žene, biti uzaludan. Počela je potraga za starim ljudima. Niko od njih nije ništa o tome znao.

Sasvim slučajno jedna seljanka se setila da je nekada slušala o tome kako je Vidu Jović na svadbi u Zvezdanu uradio kamen po glavi „izbačen sa druma od konjskih kopita”.

– Da, ja sam baba Vida, a otkud me vi poznajete – upitala je kada smo joj se obratili da nam ispriča događaj od pre 30 godina.

Zatim je Vida Jović ispričala svoj doživljaj. Iz Sumrakovca je pošla u Zaječar da bi kupila svadbeni poklon. U Zaječaru je naišla na svatove i, pošto je bilo mesta u kolima, povezla se prema Zvezdanu. Na drumu, između Zaječara i Zvezdana, kako je to ispričao i Andrejević, odjednom je osetila bolove u glavi, a zatim je bila oblivena krvlju. Seća se da se onda komentarisalo kako su se kamenjem bacale ale, da je to rezultat mađija, a bilo je i ljudi koji su, kao i ona, verovali da je to kamen koji su na drumu iskopala konjska kopita.

Baba Vida nam je pokazala i mesto na glavi gde je udarena.

Preostala je da i događaju iz 1929. godine ispriča i ondašnji mladoženja Čedomir Marković iz Zvezdana. On je taj dan, koga se dobro seća, opisao ovako.

Svadba je bila u ponedeljak 28. oktobra. Vozom su svatovi otišli do Sumrakovca za mladu, a zatim se vratili u Zaječar na venčanje, jer Zvezdan nema crkvu. Odavde su krenuli natrag konjskim kolima za selo. Kad su svatovi prešli most na Timoku, Marković se, koji se nalazio u prvim kolima, čuo kuknjavu u kolima iza sebe. Upitao je kuma šta se to dogodilo. Ovaj mu je odgovorio da pada kamenje iz neba. Svatovi su stali kao ukopani. Pogledi su im bili uprti ka nebu. Strahovali su da ne padne još koji kamen.

Ondašnji mladoženja seća se da je kum previo glavu Vidi Jović koja je celog dana ležala, a takođe je previo i Dragu Milovanović iz Zvezdana, kojoj je „meteor iscepao bluzu na ramenu i načinio veću modricu”.

Kada smo mu rekli da Stevan Andrejević iz Zaječara, koga Marković dobro poznaje, tvrdi da se kamenom bacio na svadbu, ovaj je odgovorio: „Sasvim je moguće da je to učinio taj ondašnji nestaško. Ovo pogotovu što se slučaj desio u blizini njegovog imanja.”

Reporter je zabeležio šta je čuo od aktera neobičnog događaja od pre 30 godina. Posle svega nije li opravdano postaviti pitanje: Da li je pao meteor kod Zaječara? ✭