„KRISTAL“ – INFORMATOR I AKTER

Početkom sedamdesetih godina nastala je i ideja o izdavanju sopstvenog glasila, mada je tada bilo jačih briga i prečih poslova u borbi za opstanak u privrednom svetu. Najpre je trebalo steći mir za mukotrpan rad – prebroditi hajku na tobož disidentne radnike, maltene cele Fabrike, koji misle i činjenički dokazuju da je stanje drugačije nego što ga vide iz „Nemetala“ i oko nijih okupljeni moćnici bez ikakvih kreativnih sposobnosti, ali dobro vični manipulacijama iza zaklona verbalnih parola koje su izgovarali jer su kratkovido bili u njih ubeđeni, ili zato što su im lično pogodovale.

Teško je reći koliko je ta borba Fabrike za afirmaciju rada i samoupravljanja usporila tokove progresa, jer ne postoji dovoljna vremenska distanca za pouzdanu procenu, ali je sigurno da bi Industrija stakla i kristala u srećnijim okolnostima ranije postala što sada jeste. A u kakvim se sve okršajima kolektiv tada čeličio manje je zapisano, a više se zna iz sećanja savremenika i po rekonstrukciji događaja iz zapisnika sa sednica samoupravnih tela i sastanaka društveno-političkih organizacija. U to vreme, ideja o fabričkom glasilu prerastala je u inicijativu za njegovo izdavanje.

Odluku o pokretanju glasila kolektiva Radnički savet je doneo devetog maja 1973. godine. Za glavnog i odgovornog urednika lista „Staklo Zaječar“ postavljen je Radosav Todorović.

Prvi broj lista, štampan u Grafičkom preduzeću u Zaječaru u tiražu 350 primeraka, pojavio se već 25. maja i bio razgrabljen od radnika, a da se na njegovih šest strana ni boja još nije osušila. U 14 tekstualnih i 15 likovnih priloga govori se, između ostalog, o Danu mladosti, porastu proizvodnje i finansijskih rezultata rada u toku prvog kvartala, o aktivnosti partijske organizacije na primeni Ustavnih amandmana i perspektivama kojima se kolektiv nada kad bude počela proizvodnja olovnog kristala. O tome je Radosav Todorović razgovarao sa prvom grupom radnika, koja se upravo vratila iz Nojštata u Zapadnoj Nemačkoj, sa šestomesečne specijalizacije u firmi „Hofbauer“, i na dve strane priredio panoramu njihovih utisaka i veoma optimističkih predviđanja budućnosti. List obaveštava o toku akcije „Mladi radnik – samoupravljač“, sa preko sto učesnika, aktivnosti ferijalne družine i završetku izgradnje sale uzoraka proizvoda. Najavljeno je otvaranje škole za radnike staklarske struke i registrovana pobeda četvoročlane stonoteniserske ekipe na radničkim sportskim igrama u opštini.

Do kraja 1976. objavljeno je 31 izdanje „Stakla“, za koja je Radosav Todorović napisao skoro sve priloge, pravio prelom i obavljao tehničko uređenje. Za to vreme, i kasnije, sve do 124. izdanja, list, koji je od prvog broja prihvaćen od radnika, samo je dobijao na ugledu u kolektivu i šire – kao hroničar i akter, inicijator akcija i mobilizator ljudskih potencijala u pravcu progresa i svojevrsna tribina za sučeljavanje mišljenja – u cilju učvršćivanja jedinstva radi povećanja proizvodnje produktivnim radom, i ekonomičnosti racionalnom potrošnjom i organizacijom posla.

O svemu tome i o planiranju i razvoju, u skladu sa ekonomskim zakonitostima i društvenim potrebama, o radnicima i mašinama i o takozvanim malim stvarima koje život znače – list je, prema meritornim ocenama, pisao pravovremeno, nepristrasno i angažovano.

Na oko 1.500 strana prostire se mozaik od preko 10.000 tekstualnih i likovnih priloga koji čuvaju od zaborava ideje i inicijative, odluke samoupravnih tela i stavove i zaključke društveno-političkih organizacija, akcije i njihove ishode. Tu su zapisi o brigama o kojima svedoče naslovi „Nepoznati uslovi privređivanja“, „Bumerang nestašica“, „Privreda u omči kamata“, ili „Izvoznici očekuju olakšice“, o kolektivnom ponosu opisanom u rubrikama „Godine dostojne divljenja“, „Uspon blistav kao kristal“, „Otvorena vrata sveta“, „Utrostručena akumulacija“, „Primer za ugled“… Zabeležene su i velike lične radosti – zbog zaposlenja, dodele stana, proglašenja za najboljeg mladog radnika, uručenja visokih odlikovanja u znak društvenog priznanja za izuzetne zasluge.

Tokom 12 godina izlaženja, a od februara 1982. pod imenom „Kristal“, list je iz meseca u mesec pažljivi posmatrač i učesnik u zbivanjima „Intenzivna politička aktivnost“, „Avangarda u žiži akcije“, „Konkretno o vitalnim pitanjima“, „Planovi pretvoreni u dela“ – na sektorima privređivanja i razvoja, zapošljavanja i standarda, koliko god je moglo u postojećim ekonomskim okolnostima. Udarne strane glasila Radne organizacije često su prekrivali naslovi „Teško ali uspešno“, „Bolje u gorim uslovima“, „Vreme radnih i odgovornih“, „Bauk inflacije“, i drugi sa sličnim sadržajem, ili „Godina velikih pregnuća“, a sve su bile takve.

Sa svakim brojem lista, rasprostirala se hronika o ljudima i njihovim sudbinama. Nosači i brusači, poliri i pakeri, cizeleri i grafičari, stolari i zidari… Iskusni majstori i mladi, ljudi tek izašli iz đačkih klupa. Galerija rada i odgovornosti sa nekoliko stotina likova koji se pamte po tome što nemaju iluzija da pogače padaju sa neba:

„…Tečno staklo kulja kao iz kratera. Lipti znoj niz gola leđa presara i reglera dan i noć – zimi dok kamen puca i leti kad trava gori, pa izgleda kao da krov drže na ramenima, ali rekorder Budimir Đurović odmahuje i veli da se svaki rad isplati.“

Došli su među prvima – on iz Vrbice, a ona iz obližnjeg Kostola – i stali iza brusilica u jednom uglu hale. Sa njiva su doneli žuljeve, frule su ostale sa stadima… A ubrzo, među graverima sa obale Dunava, pričalo se da Bogoje Pavlović i Radmila Boboloković imaju zlatne ruke… Oboje smatraju: „Fabrike su manje na betonskim temeljima, a više na radnicima“. Ljudi uživaju ako rade ono što vole, veli Radmila. „Meni je kristal ’legao’ od prvog dana. Umeće, zarada i sve ostalo, došlo je samo po sebi.“ „Možda smo samo malo spretniji“, dodaje Bogoje. „Mislim da se drugi trude i više… Ipak, ružno je ako čovek samog sebe hvali.“

„…Pokreti užurbani, prsti malo oderani, na ljupkom licu pritajen strah… Kursistkinja Slavica Milenković kaže da je došla da ostane i da joj je krivo kad pogreši: „Bojim se da me neće primiti posle ispita… Nespretna sam, ali sam uporna. Jedva dočekala – može lepo da se zaradi, ali moram da učim. Ja sam dete rudara. Tata nije mogao da me školuje. Jedna plata, puna kuća – baba, mama, brat i sestra – šta će pre… Ovde je moj život. Znam da šelujem i brusim. Mrežice mi slabo idu. Sutra će biti bolje.“

U rukama tihe i odmerene Zorane Sokol ostaju čudesno blistavi i čisti ornamenti na vazama. Ona već radi koliko troje, a tek nedavno je došla u Fabriku kristala u Kutini: „Bez truda nema zarade. Čovek se u poslu dokazuje, pred sobom i pred drugima – šta ume i koliko može. Ovde se delo odmah vidi… a malo je radničkih zanimanja u kojima ima toliko radosti stvaranja. Uostalom, mislim da drugi rade bolje od mene. Nekima uspeva manje, ali nisam jedina kojoj je u porodicu ušla i – fabrika… Verujem da nema lepote ako čovek, dok je stvara, u njoj ne ostavi i deo sebe. I pre, u rodnoj Vojvodini, često sam držala i gledala kristal, ali onda nisam pomišljala da iz njega iskri i majstorova duša. A i mašina, čini mi se, kao da ima nešto od dečje naravi: pokorna je i krotka samo onome koji je zaista voli…“ I šta još kaže? Glas joj je siguran, reči triput promišljene, oči zrače poverenjem – smatra da ljudima treba verovati, ali je njena do pred kraj šihte prva cigareta dogorela, a brusilica kao da je zove.

U „Kristalu“ je objavljeno skoro sve što je imalo nekakvu važnost za Radnu organizaciju od početka njegovog izlaženja pa do sredine 1985. Tu su novinarski obrađeni izveštaji o proizvodnji i prodaji robe iz meseca u mesec, periodični bilansi i završni računi, planovi proizvodnje, finansijskog poslovanja i zapošljavanja, srednjoročni i godišnji programi razvoja o kojima je pisano u kontinuitetu od začetka ideje do završetka investicione izgradnje i puštanja objekata u redovnu proizvodnju. Sačuvani su mnogi detalji iz pogona, sa sednica i sastanaka na kojima su donošene sudbonosne odluke, o poslovnim aranžmanima sa domaćim i inostranim partnerima i događaja u Zaječaru, Timočkoj krajini i šire.

Četrnaestog novembra 1984. kada je Radnički savet odlučio da se, u znak 20-godišnjeg jubileja „Kristal-Zaječara“ i 60-godišnje tradicije proizvodnje stakla u gradu, izda ova knjiga, za njene autore list je značio dragocenu riznicu u kojoj je sačuvano sve što je u toku 12 godina bio život, a sada je istorija koja je pisana dok je nastajala.

„STUDIO KRISTAL – HRONIKA DANA“

Od šestog januara 1983. godine, kada se prvi put oglasila, pa do sredine 1985. razglasna stanica „Studio-Kristal“ emitovala je preko 1.500 sati programa. Svakog radnog dana emituje jednočasovni informativno-muzički blok koji se ponavlja u popodnevnim satima. Značajni datumi obeležavani su višečasovnim specijalnim programom od aktuelnih informacija, retrospektivnih osvrta i muzike. Informativni blok je u proseku trajao desetak minuta, a muzički prilozi su pripremani u saradnji sa radnicima po sistemu njihovog izbora. Subotnja jednosatna programska šema pravljena je kao retrospektiva važnijih događaja tokom sedmice i takođe emitovana sa muzikom.

Ne zapostavljajući važne događaje u opštini, regionu i šire, „Studio-Kristal“ izveštava o proizvodnji i prodaji robe u zemlji i inostranstvu, samoupravnom, društveno-političkom, kulturnom, sportskom i rekreativnom životu, i ličnom i društvenom standardu.

„Tokom čitave prošle godine dobavljači sirovina i repromaterijala prosto su se utrkivali ko će da postavi teže zahteve za deviznom participacijom“, konstatuje se u prilogu emitovanom drugog februara 1984. Snabdevanje propan-butan gasom ponekad je bilo kritično, a brusnim materijalom nedovoljno. Povremene nestašice fluorovodonične kiseline naročito u drugom kvartalu, dovodile su do zagušenja polirnice i usporavanja proizvodnje u drugim pogonima…“

Tokom leta 1984. godine „Studio-Kristal“ je, u sastavu informativne emisije, vodio akciju za unapređivanje protivpožarne zaštite. Ljudski nemar često ume da bude uzročnik vatrenim stihijama koje za sobom ostavijaju katastrofalne posledice. Industrija stakla i kristala je po stepenu ugroženosti od požara među prvima u opštini i regionu. Do sada smo bili pošteđeni razornih stihija, ali nismo dovoljno osposobili sve radnike da efikasno deluju u takvim slučajevima pravih nesreća“… U tom osvrtu, Dragana Jović, koja uređuje i vodi program razglasne stanice, podsetila je na nedavnu opasnost u fabričkom krugu: „I pored sve opreme koja im je bila na dohvat ruke, radnici su nemoćno gledali u razbuktalu vatru koja na sreću, nije ostavila posledice jer su profesionalni vatrogasci stigli na vreme. Aparati za gašenje požara razmešteni su na svim punktovima i blizu svakome, ali šta vredi kad malo ko ume da rukuje njima.“

U emisiji prvog septembra 1984. naglašava se: „Glavni problem gravernica van Zaječara, izazvala je preorijentacija na proizvodnju za izvoz na zapadno tržište. Zbog izmena programa i asortimana smanjen je obim proizvodnje sirovog kristala za potrebe ovih fabrika.“

U cilju stimulisanja radnika za veću produktivnost, Studio je emitovao brojne zvučne zapise iz pogona, kao prvog jula 1985. kada je voditelj skrenuo slušaocima pažnju na rekordere na linijama za poluautomatsko oblikovanje kristala: „Zapažen uspeh u ispunjavanju dnevnih radnih naloga postigla je grupa proverenog presara Dragoljuba Petrovića koji ovaj posao marljivo i predano obavlja već dobrih 15 godina. Zajedno sa nabiračem Veljom Petkovim, ispravljačem Draganom Pejićem i nosačem Mirjanom Mitrović, često je i dvostruko prebacivao normative rada i zarađivao u proseku 40.000 dinara mesečno…“

„Bili smo na dobrom kursu. Izdržali smo vetrometinu u jugoslovenskom i svetskom privrednom prostoru. Postali smo jači. Prošlu ekonomski tešku godinu ispratili smo sa dobrim privrednim rezultatima na svim sektorima rada, uključiv i samoupravne odnose, pa sve do sporta“, preneo je Studio u prvoj emisiji 1985. uvodnik Dragana Đokića u listu „Kristal“ (izdatom krajem decembra):

„Izborili smo još jedan rat za dohodak, ovog puta na tri uporedna fronta – na prvom za porast fizičkog i finansijskog obima proizvodnje, na drugom za preorijentaciju izvoza sa klirinškog na konvertibilno područje, a na trećem, za razvoj kojim smo stekli i tek ćemo uživati gotovo neslućene dobrobiti u pogledu produktivnosti i ekonomičnosti. Izvršili smo svoje radne namere i društvene obaveze: Postigli smo rekordnu proizvodnju robe koju smo prodali po povoljnim cenama i održali likvidnost u okolnostima izgradnje kapitalnih tehničkih kapaciteta u koje smo uložili dve milijarde dinara iz sopstvenih fondova i putem udruživanja. Sada nam uvođenje te vrhunske tehnologije omogućava veću proizvodnju još kvalitetnije robe, i to uz neuporedivo niže troškove, odnosno lakše podnošenje bespoštedne konkurencije na međunarodnom tržištu gde se pozicije teško stiču, a začas gube. Utoliko su nam perspektive šire, pa u narednu godinu ulazimo sa većim ambicijama, ali i sa boljim pretpostavkama“.

U emisiji 13. marta 1985. radnici se, između ostalog, obaveštavaju: „Više od polovine zaječarskog eksporta u prošloj godini ostvarila je Industrija stakla i kristala čiji izvoz iznosi preko dve milijarde i 723 miliona dinara, i to u celini na konvertibilno područje. Industrija stakla i kristala ima najveći udeo i u povećanju fizičkog obima proizvodnje, koje je bilo 10 odsto u odnosu na 1983. godinu“, ističe se u ovom prenesenom osvrtu direktora Sektora poslova informisanja i samoupravljanja Radosava Todorovića, objavljenom u februarskom broju lista. ✭