U januaru iduće godine navršiće se decenija kako je Kožarsko-tekstilni kombinat počeo da oblači Jugoslovene, da bi ubrzo po osnivanju zakoračio i bulevarima svetske mode. Više od 2500 zaposlenih brinu o lepo obučenom muškarcu i ženi.

A proizvoditi za probirljivo i nepredvidivo modno tržište nije ni malo lako ni jednostavno. Kožarsko-tekstilni kombinat, koji nosi ime grada u kome je ponikao i koji je Zaječar proslavio u svetu mode, to zaista uspešno čini.

SNAŽAN RAZVOJNI KORAK

Nije nepoznato i nije potrebno pominjati u svakoj prilici da je ovaj kolektiv u vreme integracionih procesa nastao spajanjem „Standarda“ i „Timočanke“. Nešto bogatiji „Standard“ prihvatio je nešto siromašniju „Timočanku“, ali je nastao „spoj“ koji je objedinio kožarsku i tekstilnu industriju zaječarske opštine. Na taj način tekstilci i kožarci su počeli da posluju pod istim krovom, i evo pod tim krovom nalaze se više od devet godina.

Tada, početkom 1977. godine, bilo je malo onih koji su verovali u uspeh ovog kolektiva, ali je bilo i onih, posebno entuzijasta, koji su znali šta žele i hoće. Uz pomoć društvene zajednice, ali više uz sopstvenu pomoć i mnogobrojna odricanja, stvoren je kolektiv koji je među najznačajnijim nosiocima privrednog razvoja zaječarske opštine.

Danas je ime Kožarsko-tekstilnog kombinata poznato van granica regiona, republike, pa i Jugoslavije. Stvoren je modni imidž, koji se iz godine u godinu proširuje i nadopunjuje. Proizvodi iz hala u Zaječaru, Grlištu, Boljevcu i Lebanu sve su više prisutniji na bulevarima jugoslovenske, pa i svetske mode.

U toku razvoja počelo se prvo od modernizacije postojećih proizvodnih pogona. Na tom planu je veoma mnogo učinjeno, ali su apetiti zaposlenih postepeno rasli. Za proteklih devet godina izrađeno je čak pet novih fabrika, a Kombinat se proširio u tri opštine i dva regiona. Naime, otvoreni su proizvodni pogoni u Boljevcu, a u Lebanu, u Južnomoravskom regionu, jedna od najsavremenijih fabrika za preradu koža. To je i jedan od najvećih poduhvata ovog kolektiva, jer je time rešeno snabdevanje osnovnom sirovinom za preradne kapacitete – prerađenom kožom.

Istovremeno, činjeni su napori na objedinjavanju i proširenju proizvodnog asortimana. To je bio zahtev modnog tržišta. Jer, moda se svake godine menjala, a oni koji se oblače uvek žele nešto novo, nešto što drugi ne nose, posebno kada je reč o ženama. Proizvodi „Timočanke“ i „Standarda“ više nisu mogli da prođu na tržište. To je bilo jasno svim zaposlenim, pa je ekipa stručnjaka i kreatora uložila znatne napore da osavremeni proizvodni asortiman i približi ga kupcu.

Ubrzo su širom zemlje počele da „niču“ prodavnice sa imenom Kožarsko-tekstilnog kombinata. Zajedno sa prodavnicama, kojih je više od 60 u svim delovima Jugoslavije, otvarana su stovarišta i predstavništva. Postepeno Kombinat je osvajao jugoslovensko tržište. A onda je zakoračio i na evropsko. Sa jednim od najvažnijih proizvoda, sa muškim i ženskim bundama od prvoklasne kože, oni su se „nametnuli“ kupcima u SR Nemačkoj, Americi, Sovjetskom Savezu, Čehoslovačkoj i drugim zemljama Evrope.

NOVI RAZVOJNI PLANOVI

Više od 2500 zaposlenih u četiri OOUR-a i Radnoj zajednici ove godine treba da ostvare proizvodnju od blizu 13 milijardi dinara, a na svetsko tržište da izvezu robu vrednu dve milijarde dinara, od čega čak 70 odsto na konvertibilno tržište. Plan je ambiciozan, ali realno ostvarljiv. Istina, u ovom trenutku, kao što je to slučaj i u drugim granama privređivanja, u Kombinatu nije baš sve onako kako je planirano, ali se čine ogromni napori i angažovanje da se svi planovi ispune. Pored rada i zalaganja, u tome će pomoći i najnovije mere SIV-a za što uspešnije poslovanje. Ovde su svesni da bez rada i zalaganja nema uspeha na tržištu, pa ni ostvarenja planiranih zadataka za ovu godinu.

Kada je reč o budućnosti ovog kolektiva, ona je već planirana. O tome najbolje govori i Srednjoročni plan razvoja do 1990. godine. Prema ovom planu investicije bi bile „teške“ 10,5 milijarde dinara. To je, po svemu sudeći, prevelik „zalogaj“, ali on će se moći „progutati“, naravno uz pomoć šire društvene zajednice, posebno Fonda za pomoć nerazvijenim podričjima u kojima Kombinat namerava da se proširuje. Inače, ako se ostvare svi predviđeni planovi, do kraja ove decenije stvoriće se uslovi za zapošljavanje još oko 1000 radnika.

Dalji razvojni korak će, inače, u mnogome zavisiti od ekonomskih uslova privređivanja u zemlji. Teškoće s kojima se suočava naša privreda utiču i na rad Kožarsko-tekstilnog kombinata. Možda čak i više nego u drugim granama privređivanja, jer je reč o proizvodima za modno tržište od kojih su mnogi preskupi za sve „plići“ jugoslovenski džep. Zbog toga treba da se ulože napori za što kvalitetniju proizvodnju koja bi imala više uspeha na inostranoj pijaci. To je, ujedno, i najveća šansa ovog mnogoljudnog kolektiva.

SAJMOVI I PRESTIŽ

Svesni ćudi modne promenljivosti, radni ljudi Kombinata od početka nastoje da se pokažu i dokažu u – svetu mode. Najbolja prilika za to su domaći i međunarodni sajmovi. Učestvovati na ovakvim sajamskim priredbama je stvar prestiža, ali i mogućnosti da se pronađu novi kupci i sklope novi poslovni aranžmani. Iako se Kombinat orijentisao na proizvodnju široke potrošnje (model za svačiji ukus i džep), ipak sajamska priznanja, koja su u ovih proteklih devet godina osvajana, su draga i raduju sve zaposlene. Proizvodi Kombinata su do sada osvojili dve Srebrne košute i niz drugih zlatnih i srebrnih diploma i medalja za kolekcije, a jedno od najvećih priznanja je Zlatna medalja na Međunarodnom sajmu u Brnu (Čehoslovačka).

Proizvodni asortiman Kombinata je veoma širok. Gotovo je nemoguće pobrojati sve ono što izlazi iz proizvodnih hala, ali neki proizvodi od kože i tekstila privlače pažnju kupaca širom Jugoslavije, a na sajamskim priredbama i odgovarajuća priznanja.

I ove godine, u vreme septembarskih tradicionalnih sajamskim priredaba u Beogradu, kreatori i modelari Kombinata „Zaječar“ će pred potrošače izaći sa svojim najnovijim kolekcijama – prvo na Međunarodnom sajmu kože i obuće, a odmah zatim i na Međunarodnom sajmu tekstila „Moda u svetu“.

LJUDI I STANDARD

Kombinat je mlad kolektiv. Ne samo po tome od kada postoji, već i sa – ljudima. To su mahom mladi ljudi, što je garancija za uspešnije poslovanje. Uporedo sa razvojem, vodi se računa i o standardu zaposlenih. Vreme odricanja je prošlo, pa se u poslednje vreme standardu posvećuje sve veća pažnja. Svi se sećaju kada su do skora doručak nosili od svojih kuća i jeli kraj mašina, na radnom mestu. Sada sve svi zaposleni hrane u modernom restoranu, jednom od najlepših i najopremljenijih u radnim kolektivima zaječarske opštine. Istovremeno, rešeno je i pitanje sopstvenog prevoza, a dosta je učinjeno i na rešavanju stambenih problema. Do sada je kupljeno i podeljeno nekoliko stotina stanova, a data su znatna sredstva za individualnu stambenu izgradnju. Iako ima još dosta nerešenih stambenih pitanja, što je u ovoj eri besparice i slabe izgradnje stanova normalna pojava, ovde se svake godine čine napori i izdvajaju sredstva za kupovinu novih stanova, kao što je to, na primer, učinjeno ove godine, obezbeđivanjem više od 20 novih stanova. ✭