PRVA PARTIJSKA ŠTAMPARIJA

Sedimo u kancelariji Grafičkog preduzeća. Svež i snažan, iako je pred penzijom, Stanisavljević priča:

– Godine 1945. Okružni komitet Komunističke partije u Zaječaru postavio mi je zadatak da, kako znam i umem, pronađem mašine i formiram partijsku štampariju. To je bilo neposredno posle oslobođenja, upravo u vreme kada pojedini delovi naše zemlje još uvek nisu bili oslobođeni. Ja sam se uputio u Slavoniju, u Novu Gradišku. Znao sam tamo neke štampare i pretpostavljao sam da ih mogu nabaviti u tom gradu. U to vreme u Slavoniji su još vođene borbe. Oslobodilačke snage su čistile teren od domaćih i kvislinških snaga. U Gradiškoj su bile partizanske jedinice, a sam grad je bio dosta porušen. U jednoj porušenoj zgradi otkrio sam štampariju. Ali, kako da je izvučem iz ruševina? U tome su mi pomogli partizani. Razume se, ja sam imao ovlašćenje Okružnog komiteta, koji je potpisao Živan Vasiljević. Zatim sam vozom prebacio štampariju sa celokupnom opremom u Zaječar. Tako smo formirali prvu legalnu partijsku štampariju – „Prvi maj”.

U to vreme u Zaječaru su postojale i tri privatne štamparije. I partijsko rukovodstvo i Stanisavljević su odmah znali da su u gradu suvišne četiri štamparije. Međutim, privatne štamparije su ubrzo nacionalizovane i godine 1948. „Prvi maj” i privatne štamparije su spojene. Tako je formirano Gradsko grafičko preduzeće, čiji je prvi upravnik bio Jovan Stanisavljević.

GODINE RADA

Od tada pa sve do pre tri godine on je bio na čelu preduzeća. S kim god se zagovorite reći će vam da je Stanisavljević do samopregora poistovećivao sebe sa radom u preduzeću.

– Ne znam šta ću da radim u penziji. Strah me je. Još se osećam dobro, zdrav sam. Svoj život ne mogu da zamislim bez mirisa boja, tabaka hartije, mašina. Sve te godine koje sam proveo ovde bile su teške ali i lepe. Bilo je trenutaka kada smo mi, radnici, u ovom preduzeću jeli iz jedne činije, kada smo sirovine i proizvode smeštali van grada, u šupama, kada smo se gotovo gušili u jednoj jedinoj prostoriji gde se i slagalo i štampalo. Danas je sve drugačije. Mašine su modernije, prostorije svetlije i bolje.

OSNIVAČ I PRVOG FISKULTURNOG DRUŠTVA

Jovan Stanisavljević svoje zdravlje i vitalnost objašnjava dugogodišnjim bavljenjem fiskulturom. U gradu se i danas o njemu priča kao o poznatom vežbaču na vratilu, razboju i drugim gimnastičkim spravama.

Pre rata bio je aktivan član sokolskog društva. Odmah posle rata, zajedno sa Aleksandrom Vakovićem, Draganom Jeremićem i Desom Stojanović, na skveru, pod krošnjama kestena, dogovorili su se da osnuju gimnastičko društvo. Pronašli su u gimnazijskom podrumu sprave za vežbanje i počeli sa vežbama. Kasnije su rukovodili Društvom za telesno vaspitanje „Partizan”.

PRVI LIST NAJDRAŽA USPOMENA

– Koja vam je najdraža uspomena iz vašeg dugogodišnjig rada?

Stanisavljević nije mnogo razmišljao. Rekao je:

– To je dan kada je iz naših mašina izašao prvi broj lista „Naš život”. To je, u stvari, prvi broj današnjeg „Timoka”. Bilo je to 1945. godine. Počela je sa radom tek formirana štamparija „Prvi maj” i izašao je prvi list. Naša radost je tada bila neopisiva. Uopšte, veoma rado se sećam tog vremena kada smo sa ogromnim zanosom gradili ono što je porušeno i stvarali novo. Učestvovao sam gotovo u svim akcijama.

Jovan Stanisavljević je nosilac Ordena rada sa srebrnim vencem i Odličja Narodnog fronta Srbije, a u svojoj vitrini čuva bezbroj drugih pohvala.✭