U pripremi ovog napisa pošli smo tragom stalne „Timokove“ rubrike – „ZAJEČARSKA KULTURNA NEDELJA“, u kojoj se, od srede do srede, beleže i ocenjuju svi događaji u kulturno-zabavnom životu grada pod Kraljevicom, dostupni najvišem krugu publike. Još jednom smo se podsetili na sve izložbe, priredbe, koncerte, filmove i pozorišne predstave i pokušali da iz mnoštva manifestacija izdvojimo najznačajnije. Tako je nastao ovaj mali presek kroz „klimu“ kulturno-umetničkih i zabavnih zbivanja u Zaječaru u 1968. godini.

„PROTEST“ U JANUARU

Kulturni događaj januara je film „Protest“ Fadila Hadžića. „Autori ovog filmskog dela, zalažući se za čovečnije odnose među ljudima, ustaju protiv birokratizma, administracije koja se grčevito, ne birajući sredstva, bori za rukovodeće pozicije. To je protest protiv inertnosti i neangažovanja radnog čoveka.“

U ovom mesecu zabeleženo je i nekoliko interesantnih priredaba u školama povodom 30-godišnjice dolaska druga Tita na čelo KPJ.

U FEBRUARU – BEOGRADSKI DUVAČKI KVINTET

U februaru su Zaječarce zabavljali Nada Mamula, Ljuba Didić, Nedžad Salković, Đorđe Marjanović je napravio šou u Domu armije, a više od 5.000 građana pojurilo je da vidi siroticu Mariju u filmu „Sirota Marija“. U Narodno pozorište vratio se Veselinovićev „Đido“, „nalik na nešto što smo videli i upoznali pre 15 godina“.

Gostovanje Beogradskog duvačkog kvinteta predstavlja, bez sumnje, najveći događaj najmanjeg meseca. Ovaj ansambl, „sastavljen od naših eminentnih muzičara: Miodrag Azanjac – flauta, Egon Gotvald – oboa, Ernest Ačkun – klarinet, Marijan Bolfan – fagot i Stjepan Rabuzin – horna, delovao je kao jedinstvena celina. Dinamički se povijao, sledeći, stilski prefinjeno, tehnički doterano i ritmički izvanredno precizno, misli autora čija je dela navodio, ne izlazeći iz okvira celine ni u momentima kada su nastupali pojedini instrumenti.“

KONCERT I IZLOŽBA SLIKA U MARTU

Koncert Slovačkog kamernog orkestra iz Bratislave i izložba „Žene slikari“ najznačajnije su kulturne manifestacije u ovom gradu u martu. O čehoslovačkim muzičarima je Vladislav Hiršl napisao da predstavljaju „ansambl koji je svoju delatnost uglavnom usmerio na negoavnje dela starih majstora. Otuda je kod njega tako istaknuta stilska diferencijacija i osobenost… Deset gudača delovalo je kao jedinstven instrument, povijajući se skladno prema dinamičkim zahtevima kompozicije i njene unutarnje logike…“

Na izložbi, kojom je otvorena galerija u Narodnom muzeju, slikama su predstavljene Mina Vukomanović, Nadežda Petrović, Beta Vukanović, Jelisaveta Petrović, Zora Petrović, Vidosava Kovačević, Milica Bešević, Milica Milivojević, Ana Marinković, Ljubica Sokić, Milica Cacević, Poleksija Todorović, Natalija Cvetković i Anđelija Lazarević, radovima koji se nalaze u zbirci beogradskog Narodnog muzeja. U biblioteci je priređena izložba sa književnom večeri povodom 100-godišnjice od rođenja Maksima Gorkog, a u teatru proslavljen Međunarodni dan pozorišta.

U APRILU – PLENERISTI I IMPRESIONISTI

„Nerazumevanje“, „Zatišje“, „Pleneristi i impresionisti“, „Ko će da spase Orača“ – to su naslovi u aprilskim rubrikama „Zaječarske kulturne nedelje“. Četiri meseca posle premijere u Brusniku Zaječarci su imali prilike da gledaju dramu „Ko će da spase Orača“ Frenka Gilroja. Komad je režirao Milan Bogosavljević, scenografiju izradio Krstomir Milovanović, a uloge tumačili: Zoran Radmilović (kao gost), Darinka Petrović, Miloš Petrović, Slavka Kotri, Ljubiša Krstić, Milan Bogosavljević i Dejan Kotri.

Događaj aprila je izložba plenerista i impresionista, priređena u saradnji između narodnih muzeja iz Beograda i Zaječara. Izloženo je 38 ulja na platnu, kartonu, dasci i šper-ploči 22 srpska slikara.

MAJSKI VATROMET DOGAĐAJA

Ovog meseca bili smo svedoci niza zanimljivih kulturnih manifestacija: od koncerata do pozorišnih premijera, od gostovanja mladih beogradskih pesnika i kulturno-zabavnih smotri srednjoškolaca do izložbi. Između 15. i 22. maja bilo je (čak) sedam kulturnih priredaba, više nego u bilo kojoj sedmici u 1968. godini.

Teško je odlučiti se za najznačajniji događaj. Da li je to bilo nezaboravno „Šopenovo veče“ – muziciranje poljske pijanistkinje Lidije Grihtolovne, ili sedma premijera zaječarskog Narodnog pozorišta – predstava „Olivere“ Pecije Petrovića, u režiji Milana Popovića i scenografiji Krstomira Milovanovića, ili nastup ansambla Dramatičenog teatra iz Vidina sa komadom „Ruže za doktora Šomova“, ili izložba akademskog slikara iz Kutine Ivana Milata?

JUN POD ZNAKOM SLIKARA KRSTIMIRA MILOVANOVIĆA            

Prvi letnji mesec pripao je slikarima. Likovni umetnici Danica Antić, Todor Stevanović, Petar Mladenović, Radislav Trkulja, Milić Stanković, Halil Tikveša i Zdravko Vajagić rukovali su se sa stanovnicima ovog grada i pričali o slikama i slikarstvu na skveru, pod kestenovima.

Akademski slikar Krstomir Milovanović, scenograf Narodnog pozorišta, otvorio je izložbu slika u muzeju. „Ova izložba, tematski osmišljena, čini kompoziciono jedinstvo i nosi ideju jezgrovito povezanu, vezanu za jezgro, u jezgru sažetu. Ta postojanost, uravnoteženost ideje, upotpunjene i podstaknute iznenadnim prodorom svetlosti i boje, upravo i oslikava studioznost umetnikove kreacije.

Slike i crteži Krstomira Milovanovića su misaono dorečeni i, u isto vreme – podložni razmišljanju. Nekad bi se o njima reklo da su odraz jednog trenutka, nekad – da su konstelacija jednog vremena. Ispod, naoko, mirne fasade kompozicionih elemenata, koja pokatkad deluje kao hladna zidina srednjevekovnog zamka, ključa masa protivurečnih čestica, konglomerat kome nedostaje vazduha i prostora. Ta elektricitetom podivljala masa, nagomilana i puna nespokojstva, traži neminovni izlaz iz privremene tamnice.

Biće to, kada dođe do eksplozije, trenutak koji će nas uzbuditi, obogatiti novim htenjima. U očekivanju tog nesvakidašnjeg doživljaja, zastajemo pred njegovim platnima, puni radoznale neizvesnosti.“

Talentovani gimnazijalci-slikari izložili su svoje radove u foajeu pozorišta. Teatar je prikazao osmu premijeru: „Bog je umro uzalud“ Radivoja Lole Đukića, u režiji Milana Bogosavljevića i scenografiji Krstomira Milovanovića. „Ako je komad trebalo da bude satira, od njene oštrice ni garderoberu ne bi sletela vlas sa galve. Ako je trebalo da bude komična igra, bio je to hladan smeh i jevtini smeh.“

Proradio je, najzad, Dom omladine. Na stadionu je zabavljao građane muzički „Karavan prijateljstva“. U muzeju je priređena izložba o saradnji JNA sa drugim armijama.

I U JULU – IZLOŽBA

U kulturnom životu grada uveliko vlada uobičajeni – letnji predah! Vredna je pomena jedino izložba slika i grafika Ljubice Milenković Ljupke,  studentkinje Akademije za likovne umetnosti u Beogradu, kojom je „slikarka demonstrirala, pre svega, stepen znanja stečenih na akademiji, unoseći gotovo u svaki rad deo svoga temperamenta i likovnog opredeljenja.“

„DONESI SVOJU PLOČU“ – U AVGUSTU

Sastanci diskofila i ljubitelja zabavne muzike, održavani svakog utorka od 20 časova tokom čitavog leta, nesumnjivo predstavljaju najbolje posećene skupove mladih ljudi poslednjih godina u ovom gradu. Ove večeri su imale kulturno-zabavni, pre svega – takmičarski karakter. U avgustu je održana i mala revija novih filmova beogradske „Morave“, a studenti su dali priredbu u okviru „Putujućeg festivala“.

SEPTEMBARSKA IZLOŽBA DOMAĆE RADINOSTI

U jesen su ponovo došli bolji kulturno-zabavni dani. Najznačajnija manifestacija u septembru bila je izložba domaće radinosti u Timočkoj krajini, koju je priredio Narodni muzej. „Eksponati, maštovito aranžirani, plod vrednih ruku narodnih majstora, rezbara, tkalja, vezilja, svedoci su običaja i verovanja ljudi Timočke krajine s kraja XIX i početka ovog veka.“

Istorijski arhiv je otvorio izložbu inspirisanu pobedonosnim putem slavne VII srpske udarne brigade. Počeo je da radi Kino-foto klub u Domu omladine. Studenti i srednjoškolci pripremili su veče poezije i zabave, a ferijalci tradicionalno „Plavo veče“.

MUZIČKI OKTOBAR

„Gostovanje indijskog ansambla narodnih pesama i igara polovinom oktobra bio je prvi nagoveštaj, a nastup beogradskog operskog ansambla sa „Seviljskim berberinom“ – potvrda da se radi o početku bogate muzičke sezone… Izvođenje „Seviljskog berberina“ Đoakina Rosinija, na izvestan način, predstavlja kuriozitet i značajan događaj u muzičkom životu Zaječara, jer je u ovom gradu prvi put izvedena cela višečinska opera. Zaječarska publika je prvi put slušala operske arije u izvođenju pevača odevenih u originalne kostime vremena u kome se radnja odigrava. Celovitosti opere nedostajali su dekor i orkestar. Međutim, prvo je nadomestila mašta, a drugo – precizna klavirska pratnja Stanislava Vinavera.“

Istorijski arhiv u Zaječaru i Republički kulturni centar u Skoplju priredili su izložbu „Ilinden 1903“.

Najzad, i jedan dobar film: Diznijeva optimistička priča „Meri Popins“.

KNJIŽEVNICI SU DOŠLI U NOVEMBRU

Tradicionalni „Mesec knjige“ doveo je u ovaj grad književnike Nikolu Drenovca i Dušana Baranina i književnog kritičara Pavla Zorića, koji su se sa ljubiteljima pisane reči susreli u osnovnoj školi „Đura Jakšić“, u gimnaziji „Moša Pijade“ i u Matičnoj biblioteci. „Koncert Beogradskih kamernih muzičara predstavlja veoma uspelu reviju poznatih beogradskih solista… U programu su nastupili: Tripo Simonuti (violina), Franc Graseli (flauta), Božidar Tumpej (fagot), Milica Barić (harfa), Olivera Đurđević (klavir) i Dušan Janković (bariton).“

Od ostalih događaja valja pomenuti: izložbe arhivskih dokumenata „Beogradska matematička škola“ i „Drugo zasedanje AVNOJA-a“, izložbu knjiga „Narodna revolucija u literaturi“, gostovanje Esme Redžepove uz ansambl Steve Teodosijevskog i nekoliko prigodnih manifestacija povodom praznika Republike.

SLIKARI I GITARA ZA KRAJ GODINE

Jedan od najznačajnijih događaja u kulturnom životu grada u decembru predstavlja izložbeni debi mladih slikara, učenika Gimnazije: Staniše Petrovića, Tihomira Pavlovića, Jovice Prvulovića, Katice Pešić, Violete Petrović, Slađane Vučković, Gordane Benko, Zorana Pavlovića i Svetlane Cvetković i studenta Tihomira Ničića. „Ove izložba je i z n e n a đ e nj e, pre svega, u slobodi koji sebi dozvoljavaju devojke i mladići sa četkicom u ruci, p r i j a t n a po talentu autora i po osmišljenosti pojedinih slika. Mada dobar deo izloženih radova ne deluje kao završena, do kraja izrečena misao, ohrabruje osnovna ideja sadržana u njima, klica koja nagoveštava dalju razvojnu liniju…“

Veliki događaj u muzičkom životu je koncert gitariste Jovana Jovičića. Njegova gitara, „poetična, nežna, poput valova koji zapljuskuju obalu, zatim vesela, čulna, čila razigrana, raspevana, zanosno razbuktala, buntovna, neobuzdana… oduševila je mlade ljubitelje ozbiljne muzike“.

Izložba crteža i grafika Božidara Andrejevića Kuna, Piva Karamatijevića, Franje Mraza i Branka Šotre na temu NOR-a otvorena je u Narodnom muzeju. Ona, ujedno, predstavlja i poslednju značajniju kulturnu manifestaciju u 1968. godini. ✭