U želji da čitaocima pružimo izvesne odgovore na ova pitanja, prelistali smo komplet lista „Timočanin“ iz 1890. i 1891. godine (čuva se u Državnom arhivu) i u njihovim rubrikama našli smo vesti da je jedan od najstarijih u našem kraju konjički sport. Iz stubaca listova upoznali smo se sa početkom rada na stvaranju Kola Jahača, sa pripremama i sa održavanjem osnivačke skupštine. Saznali smo kada su održane i prve trke, zajedno sa izložbom. Jednom rečju, iz tih vesti se može saznati bar jedan deo onoga što se zbivalo u tadašnjem Zaječaru na polju razvoja ovog sporta.

Prve tragove o svemu ovome našli smo u „Timočaninu“ od 26. jula 1890. godine. Ovaj broj donosi tri napisa o pripremama za osnivanje društva. U prvom se obaveštava da u Zaječaru boravi Milosav Kurtović, penzioner iz Šapca, „vredni trudbenik na polju gajenja viteškog duha u narodu“, koje je ovde došao „da potstrekava građane da obrazuju družinu Kolo Jahača za celu teritoriju Timočke divizijske oblasti. Druga vest u ovom broju govori da je već 25. jula u opštinskoj zgradi održan jedan skup koji je jednoglasno odlučio da se u Zaječaru obrazuje što pre Timočko kolo jahača. A ovo je citat iz trećeg napisa:

„Kolo jahača i kod nas! Milo nam je što i našim čitaocima možemo javiti jednu prijatnu vest: da će na skoro misao o osnivanju jahačkog društva postati delo. Blagodareći zauzimanju i oduševljenju nekolicine naših sugrađana, učinjeni su već prvi koraci osnivanja tako korisnog i patriotskog društva.“

Odbor koji je na skupu od 25. jula bio izabran (11 članova) za pripremu zbora sazvao je odmah isti za 2. avgust. To se vidi iz notice u listu od 29. jula. Međutim, zbor je verovatno morao biti otkazan. Jer 5. avgusta u listu se ponovo naizilazi na poziv za glavni skup i upis u članstvo Timočkog kola jahača koji je bio zakazan za 6. avgust.

Interesovanje za kolo jahača je naglo raslo. U broju od 10. marta 1891. godine nailazimo na pismo građana sela Lenovca:

„Osnivanje Timočkog kola jahača u Zaječaru kao centru Timočke Krajine, jako nas je obradovalo kao pitanje Hajduk Veljkove Krajine. Stupamo u pomenuto društvo sa željom da brzo napreduje, i svojim istaknutim ciljem doprinese stvarne koristi Timočke Krajine a i cele zemlje.“

Za nepunu godinu dana od osnivanja, Timočko kolo ima takve uspehe kao ni jedno drugo kolo jahača (u to vreme bilo ih je pet u zemlji: Zaječar, Niš, Šabac, Beograd i Kragujevac).

Tako već 14. marta 1891. godine srećemo u „Timočaninu“, u rubrici Narodna privreda, obaveštenje da će se 21. maja iste godine u Zaječaru, „ispod Kraljevice“, održati prva izložba domaćih ždrebadi i konja i prva utakmica – trka. Objavljen je tu i celokupan program izložbe i trke, koji 7. aprila opet nalazimo u listu ali dosta izmenjenog (uvećane su nagrade i umnožene trke).

Dva meseca i nešto više koliko su trajale pripreme za izložbu i trku, bilo je dovoljno da se ona uspešno organizovala. A organizatori su vodili računa da o svemu na vreme obaveste zainteresovane. To potvrđuje i ova notica u broju od 5. marta 1891. godine.

„Trkalište: Obraća se pažnja svima onima, koji žele učestvovati u trci – da je trkališna staza ispod Kraljevice na strelištu gotova, i zato svi trkači do dana trke da se na samom trkalištu češće vežbaju.“

Izložba i trka održane su 21. maja. Izaslanici ostalih jahačkih kola dali su tada zajedničku izjavu da su izložba i trka bile ponajbolje i da je odziv publike bio sjajan. Timočanin je u svom broju od 26. maja pisao pod naslovom „Sa trke 21. maja“:

„Zaječar je bio živ ovih dana; imali smo gostiju iz Knjaževca i Negotina. Seljaci iz obližnjih sela hitali su Kraljevici da vide izložbu i trku. Sve je teklo potpuno pravilno – sem, po našem uverenju, pobedničke trke. U oficirskoj trci, pri preskakanju barijere, pao je s konja konjički oficir g. Miloje Zdravković i ugruvao se malo. Pa ipak je odbor dopustio da trči na pobedničkoj trci. I tada je Zdravković stigao prvi. Ceo svet s nestrpljenjem je očekivao svršetak pobedničke trke – ko će prvi stići, i kada prvi stiže g. Zdravković, usklicima radosti ne beše kraja. G. Zdravković je bio moralni junak – on je odneo simpatije svih gledalaca. Pa ipak je nagrada pripala g. Tomi Miloševiću, marvenom lekaru, koji je kao drugi stigao. Uzrok je ovome vele taj: što se Zdravković odrekao pre pobedničke trke i što mu je dopušteno radi moralne satisfakcije da trka.“

Sve u svemu to je bilo jedno ugodno provedeno popodne na trkalištu. A kakve su rezultate dali izložba i trka?

Na izložbi je ukupno bilo izloženo 113 konja, kobila i ždrebadi. Najviše je bilo dvogodišnjih ždrebadi (47) i u tako jakoj konkurenciji prvu nagradu od 100 dinara dobio je Stojan Draganović iz Velikog Izvora. Među 36 jednogodišnjih ždrebadi najbolje je bilo ždrebe Uroša Miloševića i sinova i nagrađeno sa 60 dinara. Prvu nagradu za trogodišnje grlo (ukupno izlagano 21) dobio je Jovanča Najdanović iz Velikog Izvora, a za konje preko 4 godine starosti (izlagano devet) Petar Veljković iz Oštrelja, obe sa po 100 dinara.

Za trke su bila prijavljena 63 a trčala 53 konja. U „Zemljoradničkoj trci“ na 1200 metara prva je stigla kobila Jovana Najdanovića iz Velikog Izvora a vlasnik je odneo nagradu od 200 dinara. Kobila Tome Uroševića pobedila je u „Građanskoj trci“ (1200 metara, nagrada 200 dinara). Vićentije Kostić kapetan stigao je prvi na cilj u „Oficirskoj trci“ na 1200 metara sa dve prepone i nagrađen sa 200 dinara. Revolver kao nagradu u „Podoficirskoj trci“ (1200 metara) osvojio je M. Radojković. Iz prethodnog citata videlo se kako je završena „Pobednička trka“. ✭