Slavimo lepotu požrtvovanog, samopregornog, uvek riskantnog i uvek humanog, napornog, gorkog i gordog ljudskog rada. Slavimo praznik ruku radnog čoveka, koje naravno nisu i ne mogu biti simboli samo jednog tipa ljudskih delatnosti, već simboli težnje za neostvarenim potrebama. Slavimo ruke umazane mašinskim uljem, ruke na hlebu, ruke na polugama, ruke koje vode decu za ruke, ruke na ralu, ruke na klaviru, ruke na straži, ruke koje pokrivaju krovove, ruke koje crtaju i govore lepote ruku, ruke oslobođenog rada i hrabrosti oslobođene, ruke koje su napregnute u pripremanju neke akcije, ruke koje su klonule za nekom proteklom akcijom, ruke želje i traženja i iščekivanja, ruke dostojanstvene lepote, časnog, uvažavanog, poštovanog i odasvud priznavanog i svečano pozdravljanog ljudskog života. Slavimo rukovanje tih ruku na svim kontinentima, na svim okeanima, na svim visinama.

Slavimo taj dan iskreno želeći svim radnim ljudima širom sveta mir koji nam je tako nužan, da bi naša i sve buduće generacije provele svoj život u stvaralačkom radu, da bi oživotvorile najlepša i najhumanija stremljenja društva kome pripadamo.

Ove godine praznik rada za nas ima i posebno obeležje, jer ga slavimo u godini kada proslavljamo četrdeset godina postojanja i rada Partije koja se uvek borila i izborila za svetkovinu ovog dana, svetkovinu života koji je našao svoj smisao.