Oko 18 časova Predsednik Republike sa svojom pratnjom napustio je Bor, ispraćen od hiljada građana koji su uprkos povremenoj kiši ispunjavali borske ulice.

Meštani svih sela na putu od Bora do Zaječara izašli su da pozdrave druga Tita u prolazu, zasipajući put cvećem. Mnogobrojnim slavolucima sa dobrodošlicama „Živeo nam druže Tito i dobrodošao!”, „Druže Tito, uvek si nam drag gost”, prostrtim živopisnim ćilimovima po ogradama, cvećem u saksijama kraj puta i oduševljenim klicanjem narod je pozdravio dragog gosta i izražavao mu svoju ljubav. Kod termoelektrane „Zvezdan” gde je bio podignut slavoluk s rudarskim pozdravom „Sretno, druže Tito!” izašlo je nekoliko stotina rudara ugljenokopa „Lubnica” sa upaljenim svetiljkama na šlemovima.

Zaječar je dočekujući Predsednika Republike pružao izvanrednu sliku. Od ulaza u grad, gde je na velikom slavoluku stajalo „Druže Tito vaša poseta – naša najveća radost!” i gde je kolona automobila stigla u 18.45 časova, pa do Trga oslobođenja, Ulica Maršala Tita bila je pravi ćilim od ruža i raznobojnog cveća, oivičen oduševljenom masom građana. Stojeći u otvorenom automobilu, nasmejan, i raspoložen, Tito je otpozdravljao na klicanje „Heroj Tito!”, „Tito – partija!”. Hiljade ruku, hiljade glasova slilo se u jedan pozdrav. Svako je hteo da vidi najdražeg gosta. Propinjali su se oni iz zadnjih redova, gurali se mališani da budu što bliže drugu Titu kad kraj njih prođe, deca podignuta uvis pljeskala su ručicama i mahala cvećem i zastavicama. Fotoreporteri, snimatelji i novinari jedva stižu da zabeleže tek delić ove impresivne slike, ovog slavlja, ove silovite poplave ljubavi i radosti što je u goste došao najdraži prijatelj – Tito.

Na Trgu oslobođenja predsednik Tito silazi iz kola i pozdravlja se sa predsednikom Narodnog odbora opštine Zaječar Veliborom Žikićem i sekretarom Opštinskog komiteta Saveza komunista Viobranom Stanojevićem. Pionirka Dragana Jovanović predaje Predsedniku veliki buket cveća, a grupa pionira buketima cveća kiti Titov automobil. Kolona ponovo kreće, probijajući se teško prema zgradi Narodnog odbora sreza kroz gusto zbijene redove građana koji su čitavo popodne i pored povremenih jakih pljuskova očekivali dragog gosta.

Kada je predsednik Tito ušao u zgradu Narodnog odbora sreza, gde je sa sreskim rukovodiocima zaječarske komune vodio razgovore, oduševljena masa naroda slila se na uzani prostor ispred zgrade skandirajući „Hoćemo Tita!”, „Tito na balkon!”. Za to vreme u Narodnom odboru pionirke Dragana Veselinović i Ljiljana Savić predale su drugu Titu bukete cveća.

Hiljade ruku koje su u pljesku pod tek upaljenim svetiljkama pljeskale kao sitnim talasima namreškana voda na mesečini, pozdravile su druga Tita kada se pojavio na ukrašenom balkonu da se Zaječarcima zahvali na veličanstvenom dočeku. Ogromna ustalasana masa pružala je uzbudljivu i nezaboravnu sliku.

Čitavo vreme posle dok su se vodili razgovori pred zgradom Narodnog odbora sreza, sa čijeg krova je bacala crvenu svetlost parola „Živeo drug Tito!” odjekivale su pesme i smenjivale se s parolama i frenetičnim pljeskom. „Ide Tito preko Romanije…”, „Druže Tito mi ti se kunemo…” Mladi snažni glasovi… „Druže Tito dobro nam došao!”. Klicanje, pljesak, pa opet pesma: „Druže Tito ljubičice bela…”, „Svakoj majci treba da je dika koja ima kod Tita vojnika…” Glasovi i pesme srca. Započnu ih nekoliko nejakih, neveštih i visokih glasova koji pozovu, a onda pesmu prihvata grlata masa i pesma snažna poput zdravlja nadjača povike i pljesak…

Posle razgovora u Narodnom odboru sreza predsednik Tito sa članovima svoje pratnje odvezao se kroz gust špalir naroda u Turistički hotel na Kraljevici, gde je u njegovu čast Narodni odbor opštine Zaječar priredio drugarsko veče. Na terasi hotela drug Tito se zadržao do 22,30 časova posmatrajući kulturno-umetnički program amatera iz zaječarske opštine. Prisutni omladinci i omladinke posle kozaračkog kola pritrčali su stolu za kojim je sedeo drug Tito i zapevali „Druže Tito ljubičice bela pozdravlja te omladina cela…” On je bio uzbuđen i neobično raspoložen pa se više puta zahvaljivao za impresivan doček. Dve omladinke koje su skupile malo više hrabrosti pozvale su druga Tita na jednu igru, ali se on zahvalio i preporučio im mlađe drugove iz svoje pratnje.

Ispraćen poznatom koračnicom timočkih partizana „Preko šuma, polja, sela i gradova, nastupaju partizanski bataljoni…” drug Tito sa članovima svoje pratnje odvezao se prema železničkoj stanici gde ga je čekao Plavi voz.

RASTANAK NA STANICI

Kroz dug špalir zaječarskih srednjoškolki odevenih u narodne nošnje, praćen skandiranjem „Druže Tito dođi nam opet!”, „Druže Tito pozdravi Jovanku!”, predsednik Tito izlazi na peron i penje se u Plavi voz.

Omladinke pritrčavaju prozoru:

– Druže Tito dođi nam opet!

– Hoću, hoću, smeši se on iz dubine vagona i klima glavom.

Lepi devojački glasovi počinju pesmu „Druže Tito mi ti se kunemo…” Nekoliko železničara koji su se zatekli u ovom trenutku na stanici zadivljeno posmatra ovaj dirljivi rastanak, pa se onda i sami pridružuju slavlju pod prozorom vagona. Omladinke sad počinju snažno da skandiraju „Druže Tito još jedan pozdrav” na šta on nasmejan izlazi na prozor:

– Pa, evo, šta mogu da vam kažem na svršetku ove posete: da sam veoma impresioniran dočekom koji ste mi priredili a naročito omladinom koja dokazuje da će ostvariti sve zadatke koji se pred nju postave. Vi ćete dobro učiti da nas zamenite u našem važnom poslu. Impresioniran sam narodom ovog kraja koji je čvrsto rešen na stvaralački rad i odlazim kući u Beograd sa najlepšim utiscima.

Pljesak i poklici „Mi smo Titovi – Tito je naš!”. Nekoliko pojedinačnih devojačkih glasova:

– Dođite nam opet, druže Tito.

– Ja mislim da nećete tako dugo čekati kao do sada, odgovara im on.

– Gledajte da dođete dok ne završimo školu i povedite Jovanku.

Tito se smeje i kaže:

– Eto to će mi biti jedna legitimacija za ponovni dolazak. A vi ste sigurno učenice? Srednjoškolke? Kakve škole pohađate?

– Gimnaziju i ekonomsku, odgovaraju one uglas.

– E, treba da se bavite ekonomijom, kaže Tito. A gde su vam nastavnice? Ne vidim ih.

– Sakrile su se, dobacuje neka od učenica.

– Dobre su vam nastavnice. Bar ja tako mislim. A vi?

Veseo smeh među omladinkama, pa onda nekoliko njih uglas:

– Kako vam se sviđa Kraljevica?

– Pa nisam je ni video, sleže Tito ramenima.

– A vi onda drugi put danju da dođete.

– Eto da je bar kiša kao danas padala pa da nas zadrži do sutra, šali se on. A gde su vam dečaci? Samo devojke vidim.

– Otišli su da spavaju.

– Pa kako vas to oni ostaviše, čudi se Tito.

– Bili su na mitingu u Boru, pa su se kasno vratili, pravdaju omladinke svoje drugove i smeju se.

– A čime se zanimate pored škole? Idete li na izgradnju Autoputa?

– Idemo, druže Tito.

– Treba, treba nam puno vaše pomoći, kaže on zamišljeno. A tu nošnju nosite li uvek ili samo na priliku?

– Pa… zbunjuju se one.

– Pa lepo izgledate. Je li to nošnja iz istog kraja? Nije? Znači svaka ima svoju?

Uz klicanje omladinki „Druže Tito srećan ti put”, Predsednik Republike se u vagonu oprašta sa domaćinima, predstavnicima narodne vlasti i društvenih organizacija. Njega u salonu Plavog voza pozdravljaju: predsednik Narodnog odbora sreza Dušan Gligorijević, sekretar Sreskog komiteta Milovan Dinić, komandant garnizona JNA pukovnik Stanko Marjanović, predsednik Narodnog odbora opštine Velibor Žikić, sekretar Opštinskog komiteta Viobran Stanojević i predsednik Opštinskog odbora SSRN Tihomir Radić.

Zatim se opet pojavljuje na prozoru.

– Pevajte mi nešto, kaže omladinkama i one počinju uzbuđeno i neskladno pesmu timočkih partizana.

Kako izreći to srce u grlu, tu ljubav i tople želje na rastanku čoveku čije je ime dan mladosti, čije je delo mladost i neprekidna svežina, čoveku koji nam je na kratko, ali nezaboravno došao u goste da nas još jednom nauči kako da se slobodom koristimo i budemo dostojni nje, da nas zagreje nadom i verom u lepšu i čovečniju sutrašnjicu sveta.

„Naša zemlja sad je slobodna samo Tito nek nam je zdrav”, razleže se pesma omladinki. Voz kreće. „Srećan ti put, druže Tito!”. „Dođi nam opet.” Tito je na prozoru i dugo maše. I dok se Plavi voz udaljavao omladinke kliču: „Tito! Tito! Tito!” ✭