Pred tim ruševinama našli su se organi narodnih vlasti već prvih dana po oslobođenju, pred tim zamašnim zadacima našle su se masovne organizacije, zajedno sa svima građanima. Nije potrebno naročito isticati koliko je napora moralo biti uloženo da bi se koliko-toliko obnovilo bar nešto od onog što je porušeno. Obnova porušenih zgrada trajala je sve do 1952. godine. Uporedo s time, radilo se i na podizanju novih zgrada.

Makoliko to izgledalo, bar na prvi pogled, neverovatno, činjenica je: za prvih deset posleratnih godina, to znači od oslobođenja do kraja 1955. godine, u Zaječaru je podignuto 299 novih zgrada, računajući tu i privatnu stanbenu izgradnju.

Evo i nekih detalja, kao dokumentacija uz gornju cifru. Od novih privrednih zgrada, podignute su prostorije za Stolarsko preduzeće „Jedinstvo”, izgrađeno je isto tako i Prehrambeno preduzeće „Hajduk Veljko”. Na ruševinama starog mlina, podignuta je „Keramika”. U izgradnji je industrija Klanice i hladnjače, čiji rad treba da počne 1957. godine. Mašinska radionica „Arsenije Spasić” podigla je dve hale, Timočko električno preduzeće (pored izgrađenih centrala u Zvezdanu i Sokolovici) dve poslovne zgrade. Preduzeće za opravku kola i lokomotiva prostranu radionicu, upravnu zgradu, kupatilo za radnike, postavilo kanalizaciju i podiglo nekoliko sitnijih objekata. Preduzeće „Izgradnja” podiglo je sebi upravnu zgradu, „Žitopromet” magacinski prostor za 500 tona, Gradsko transportno preduzeće poslovne prostorije. Itd.

Nekoliko zgrada je podignuto i za zdravstvene, kulturne i prosvetne potrebe. Za Grudno odeljenje Opšte bolnice podignuta je zgrada sa 135 kreveta. Sagrađena je velika zgrada Doma narodnog zdravlja a prošle godine je, uz nju, dograđen dao zgrade za Dečji dispanzer i Zavod za socijalno osiguranje. Zaječar je dobio novu Veterinarsku stanicu. Sredstvima grada je podignuta (dovršena i iskorišćeno je ono što je ranije podignuto) Osmogodišnja škola. Na padinama Kraljevice izgrađena je bivša Partiska škola (sada Lugarska škola). Grad je dobio Zubotehnički laboratorij, Šumska direkcija lepu i veliku zgradu. Podignute su i ove zgrade: pošta br. 2 na železničkoj stanici, Traktorska stanica (nju sad koristi Zavod za poljoprivredna istraživanja), dovršava se zgrada Narodne banke.

Izvršene su i veće adaptacije. Adaptirana je zgrada za Narodni muzej, bezmalo iz temelje podignuta je zgrada Narodnog pozorišta (bila je sa u ruševinama i izgorela), zatim zgrada „Partizana”, Antituberkulozni dispanzer, zgrada Omladinskog doma, zgrada Doma JNA, sala bioskopa „Timok”, sala bioskopa „Jadran” itd.

Može se slobodno reći da sve do 1953. godine, u Zaječaru nije bilo ozbiljnije stanbene izgradnje. Sve dotle radilo se na obnovi porušenih zgrada i na adaptacijama a sve to je iziskivalo mnogo truda i sredstava. Dotle su podignute samo tri stanbene zgrade sa 26 stanova i 83 stana privatnih lica. Posle toga nastaje daleko življa stanbena izgradnja. Samo za poslednje tri godine, na dodeljenim placevima iz opštenarodne imovine, radnici i službenici podigli su 68 stanova. Ukupno su za pomenuti period podignute 143 stanbene zgrade sa 267 stanova. Od ovog, 138 stanova izgrađeno je iz sredstava zajednice.

Bilans građevinske delatnosti je vrlo plodan   

Iz svega ovog nije teško sačiniti posleratni građevinski bilans: podignuto je 299 novih stanbenih zgrada sa 376 stanova. Dodajmo ovde i neke zgrade i zgradice koje su „divlje” građene, takvih ima preko 40 u gradu.

Ali, to još uvek nije sve, kad je reč o komunalnoj delatnosti. Prosečene su i kaldrmisane ulice: Kraljevića Marka, Vardarska, Kumanovska, Makedonska, kaldrmisane su ulice Čupićeva i Dušanova, izgrađena ulica Borisa Kidriča, opravljena temeljito ulica Ljube Nešića, itd. Tu spadaju i manju, ali ne i manje važni, radovi: pepetracija nekih ulica, skverovi, drvoredi, travnjaci, otvaranje modernih robnih kuća, nabavka novih cisterni za vodu, uređaj nekih izloga, postavljanje fluorescentnog svetla, proširenje i uređaj pijace, podizanje moderne gradske perkare, proširenje kupatila, podizanje česama itd.

Na kraju ovog kratkog osvrta na komunalnu delatnost Zaječara treba pomenuti i obilno ozelenjavanje grada. Na Kraljevici je zasađeno preko 200.000 raznih sadnica, drvoredi postoje u nizu ulica, podiže se dečji park, izgrađuje se moderni stadion itd.

Kako se iz svega ovog vidi, u Zaječaru je urađeno mnogo. Ali, doduše, još uvek nedovoljno. Sredstava nije bilo uvek i dovoljno. Međutim, sve to nije smetalo da se u Zaječaru, za desetak posleradnih godina, uradi više nego što je u bivšoj Jugoslaviji urađeno za 30 i više godina. ✭