ZAJEČAR U CIFRAMA

Nije neinteresantno osvrnuti se na 1953. godinu i pogledati malo neke cifre. Cifre često znače samo suhu statistiku. Još češće one kazuju mnogo o zalaganju ljudi, njihovim uspesima. Najzad, cifre iz 1953. godine kazuju nam i o tempu života jednog malog grada kakav je Zaječar, jer i ti mali gradovi imaju svoj tempo.

Naređaćemo ovde neke cifre, ne naročito birane, bez nekog naročitog reda. Iz svake od tih cifara može se sagledati poneki dragocen podatak. Kako su živeli Zaječarci u minuloj godini, koliko hleba su pojeli, koliko duvana popušili, koliko su se vozili železnicom, pisali i dobijali pisma, lečili se, operisali, obavljali telefonske razgovore. Najzad, koliko se malih Zaječaraca rodilo, koliko je starih i bolesnih umrlo, koliko se mladih venčalo itd.

ROĐENIH I UMRLIH

U toku 1953. godine u Zaječaru je rođeno 478 dece dok je 1952. godine taj broj iznosio 524. U toku godine umrlo 180 lica a prošle godine ih je umrlo 220.

VENČANIH

U toku 1953. godine nije bilo mnogo novosklopljenih brakova. Po evidenciji Gradske opštine venčano je 147 brakova a prošle godine je venčano 126 bračnih parova.

PISMA, TELEGRAMI, PAKETI

Kroz Sresku poštu u Zaječaru prošlo je u toku godine bez malo milion pisama! Tačnije 999.600 (od toga je došlo u Zaječaru 542.000 a otišlo iz Zaječara 457.600 što znači da Zaječarci radije vole da im se piše, nego da i sami pišu). Za isto vreme dopisnica je prošlo kroz poštu 263.000 (došlo 138.000 a otišlo iz Zaječara 125.000). Paketa je došlo kroz poštu 28.500 (došlo 15.800 a otišlo 12.700). Između prispelih i poslatih telegrama velika je razlika: Zaječar je primio 12.000 a poslao svega 8.000 telegrama. Raznih uputnica (poštanskih i bančinih) prošlo je kroz poštu 210.300 (prispelo 120.000 a poslato 98.000) – i ovde se vidi da Zaječarci vole da primaju ali ne i da šalju novac). Najzad, telefonskih razgovora je bilo: lokalnih 540.000 a međugradskih preko 100.000 od toga po pozivu iz Zaječara 52.000 a po pozivu sa strane 54.000.

PREKO MILION KILOGRAMA HLEBA

Neračunajući onaj hleb koji se mesi kod kuće ili dobija u zamenu kod privatnih pekara, Zaječar je potrošio 1953. godine milion i trista hiljada kilograma hleba (ili 861.565 komada) a vekni od pola kilograma potrošeno je 68.664 komada.

DRVA I UGALJ

Nije moguće ustanoviti tačnu količinu drveta i uglja koji se potrošio u Zaječaru u 1953. godini, jer su velike količine drveta prodate na pijaci, zatim donosene železnicom direktno za potrošače i slično. Ipak, kroz prodavnicu ogreva „Timoka” prošlo je 1953. godine 5.950 kubika ogrevnog drveta i 4.310 tona komadnog uglja. Oko 200 do 300 tona uglja išlo je u grad neposredno iz rudnika bez posredstva preduzeća „Timok” za neke ustanove, pa i za pojedince.

POSETIOCI BIOSKOPA

Zaječarci vole bioskop i rado ga posećuju. U toku prošle godine 148.289 ljudi prošlo je kroz dva bioskopa (kroz „Timok” 97.375 a kroz „Jadran” 50.914) a za to vreme prikazano je ukupno 114 filmova sa 837 pretstava. „Timok” je posećeniji. Kod njega je prosek gledalaca na 1 pretstavi 191 a kod „Jadrana” 155 gledalaca. Svaki film je prikazan prosečno 7,3 puta.

MALO IZLETNIKA

Čudno je da Zaječarci ne vole izlete. Svega je 1.859 Zaječaraca išlo na izlete u toku godine, kroz razna putovanja „Putnika”. Tih putovanja je bilo: autobusom svega 7 kružnih putovanja i 63 kraća izleta sa 958 putnika, a željeznicom 29 izleta i 5 kružnih putovanja sa oko 900 putnika. Dakle – malo…  

ZAJEČARCI – DUVANDŽIJE

Samo jedan podatak: Zaječar je popušio duvana u toku 1953. godine za 48 miliona dinara… A šibica je potrošeno za oko 5 miliona…

BOLESNICI

Kada bi se cifre iz bolnice odnosile samo na Zaječar, stanje zdravlja Zaječaraca bi bilo zabrinjavajuće. Međutim, cifre koje nam je dala bolnica odnose se na sve pacijente a njih je bilo iz čitave Timočke Krajine. Prema tome, nema mesta bojazni zbog nekakve nebrige Zaječaraca za njihovo zdravlje. Evo nekih cifara koje nam je bolnica stavila na raspoloženje. Kroz bolnicu je prošlo u toku godine, bolesnih ili operisanih, 10.248 pacijenata! Najviše bolesnika je prošlo kroz hirurško odeljenje: lečeno je 1779 a operisano 1147. Najmanje bolesnika bilo je u kožno-veneričnom odeljenju: 296 i ta cifra mnogo kazuje na kraj u kome je nekada harao sifilis. Grudno odeljenje imalo je 668 bolesnika, zarazno: 357, ušno: 1098 a operisanih 485, dečje odeljenje imalo je 838 bolesnika, ginekološko: 944, akušersko: 446, a traumatološko: 431 bolesnika…

KNJIGE I ČASOPISI

Tačne evidencije nema. Mnoge knjige ulaze u Zaječar poštom, donose ih ljudi koji putuju u Beograd ili drugde i sl. U invalidskoj knjižari prodato je knjiga za milion a u „Kulturi” za oko tri miliona dinara.

A DELOVODNIK?

Pomenimo i njega. Delovodni protokol Gradske opštine primio je u toku godine 20.370 predmeta…

VOZOVI I PUTNICI

U toku prošle godine 8.030 vozova je prispelo u Zaječar iz sve četiri pravca (Niš, Negotin, Paraćin i Bor) a nešto više od toga (8.043) vozova je otpremljeno. U tim vozovima bilo je preko 90.000 kola (tačnije: prispelo 90.135 a otpravljeno 90.327).

Za godinu dana iz Zaječara je otputovalo 340.638 lica, što znači da je iz Zaječara dnevno prosečno odlazilo po oko 930 putnika.

ŠTAMPA

Nemamo podatke za sve listove koji dolaze u Zaječar, osim za četiri koji imaju najveći broj čitalaca. Tako je „Borba” u toku godine prodata u 201.312 primeraka, „Politika” 452.421, „NIN” 17.763 a „Sport” u 26.512 primeraka. Ukupno su, samo ova četiri lista, prodata u 698.008 primeraka. Ovome treba dodati i čitav niz drugih nedeljnih i povremenih listova i časopisa. Ne treba zaboraviti da veliki broj Zaječaraca prima dnevnu i ostalu štampu putem pošte. Isto tako treba napomenuti i to da znatan broj primeraka dnevne i ostale štampe, naročito sredom i subotom, kupuju i seljaci.

TIMOK  Zaječar, 1954.