Kad bi se malo bolje zagledalo stablo, mogla se uočiti razlika između borovih stabala na ivici sastojine (šume) i stabala u sastojini. Na ivici sastojine borova stabla su bila sa široko zaobljenom krunom, gustim i zatvorenozelenim iglicama (lišćem). Stabla u sastojini (šumi) bila su visoko potkresana, sa retkim krunama i požutelim iglicama. Nešto zelenih iglica je bilo na samim vrhovima stabala.

Sastojina (borova šuma) je po starosti jednodobna i stara 30 godina, tako da se danas krune stabala nalaze u jednom „spratu”, odnosno na jednoj visini od zemlja (prosečno na 9 metara). Krune stabala su pre dve godine zalazile jedna u drugu i na taj način su formirala neki „krov” nad zemljom. Pored toga stabla su i gusto posađena. Krov od krune stabala stvorio je jaku senku iznad zemlje, što je uslovilo da prizemne flore uopšte nema, jer do zemlje nisu dopirali sunčevi zraci. Trave i drugih prizemnih biljki ispod borova nije bilo, već samo sloj žutih iglica od borova.

Borove iglice se slabo razlažu (slabo ishranjuju zemljište jer u sebi imaju smole i kao da su inpregnirane). Nije, dakle, bilo organskih otpadaka koji se dobro razlažu i obogaćuju zemljište hranljivim materijama. Na taj način zemljište je bilo prilično isprano, iscrpljeno i osiromašeno. Što je najvažnije, bilo je i zakišeljeno.

Biolozi skoro za svaki problem traže rešenje u prirodi. Ovde smo se poslužili za rešavanje problema borova na Kraljevici studijom prirodnih borovih sastojina. Prirodne borove sastojine su najsličnije hrastovim, one su svetle i suve pa čak svetlije i suvlje. Razvijene borove šume su sastavljene od tri „sprata”, sprat drveća, sprat žbunja i sprat zeljastog bilja.

Bor zahteva veliko osvetljenje i sa njim je često u mešavini i hrast. Prirodno i potpuno razvijene borove šume ne mogu biti večito čisto borove, već na kraju od njih postaje mešovita šuma bora sa odgovarajućim lišćarima. Prema tome, godišnje promene u njoj, aspekti, treba da sadrže u sebi osobine odgovarajućih lišćarskih šuma. U hrastovom pojasu (naš pojas) aspekat borove šume je neobično bogat (bogatiji od hrastove).

Zbog svoje raspostranjenosti, šume crnog bora pojavljuju se kao čiste (samo borovi) u kojima ima samo jedan sprat, sprat visokog drveća, ali koji je vrlo razrađen te je šuma jako svetla. Dobro razvijena stabla crnog bora ovde su jako razmaknuta i njihove krune se ne dodiruju. Sunčani zraci direktno osvetljavaju veći deo zemljišta ispod krune stabala. Put i ove šume je u razvijeniju borovu šumu sa tri „sprata” (sprat visokog drveća, sprat žbunja i šiblja i sprat podmlatka šumskog drveća i zeljastog bilja).

Sa borovom šumom na Kraljevici je sasviim obrnuta stvar. Njoj nedostaju mnogi faktori za razvoj. Krov od kruna stabala ne propušta sunčeve zrake do zemlje, pa je time došlo i do smanjenja temperature u vazduhu ispod kruna i u zemlji, što je uslovilo nepravilan razvoj biocenoza (sveg živog u šumi). Zemljište je vlažno i sa steljom samo od borovih iglica i grančica u vlažnoj i hladnoj sredini ispod kruna koja ne uspeva da se transformiše, jer su najvažniji pokretači fizičkih, hemijskih i bioloških procesa uglavnom otsutni. Ovo je uzrok stvaranju kisele sredine, koja sa vlagom (kišom i drugo) daje kisele rastvore koji jako deluju na mineralni deo zemljišta te se ono ispire i osiromašuje.

Ovakva sredina (kisela i vlažna) bez sunca, gde nedostaje rad mikroorganizama i insekara, u stelji i zemlji, u transformaciji materije i ishrani bilja, daju dobru podlogu za stvaranje gljiva i lišajeva. Lišaji su indeksi siromašne sredine izložene jakim i kontrasnim prilikama života.

Takva nestabilna sredina i bolesna vegetacija na Kraljevici, dala je odlične mogućnosti za razvoj svih parazita. Na Kraljevici su bili zastupljeni pločasti ležaji na drveću i končasti u zemlji.

Vlaga, jedan od najvažnijih faktora, uslovila je i pojavu gljiva. Na Kraljevici, pronađena je jedna vrlo opasna gljiva. Njeno razorno dejstvo sastoji se u tome što u korenu drveća, svojim razvojem, prekida vezu u ishrani stabla. A ona je već protkala sve zemljište ispod borova. Odbranbena moć samih stabala je bila slaba. Mnoga stabla su bila izranavljena u prošlom ratu. Mnoga stabla su već bila inficirana micelijama a oko 30% je već bilo posušeno. Mnoga stabla očigledno zelena i zdrava, bila su već zaražena. Intervencija je morala biti brza i efikasna: odmah izvršiti proredu četinara sa 20%. Iza tih radova uneti odgovarajuće lišćare borovim asocijacijama. Posle dve godine izvršiti drugu proredu od 15%. Vadiće se: isušeno od zaraze, zaraženo, podložno infekciji i oštečeno u borbama.

Osvetljavanjem sastojine dobiće se povoljna temperatura ispod stabala, direktna sunčeva svetlost na zemlji a unošenjem lišćarskih vrsta, stabilna mešovita šuma. Gljiva koju smo gore pomenuli je specifična za četinare i neće se moći raširiti na novounesene lišćare. Svetlost će u novoj sastojini uništiti ostatak gljiva i neće dopustiti pojavu novih. Svetlost će učiniti da stabla dobiju veći prirast i budu granatija i šira (lepša). Ona će učiniti da izbojna snaga podmlatka bude jača i plodonošenje stabla bude veće. Toplota će poboljšati fizičke i hemiske osobine zemljišta, čime će se uticati i na poboljšanje aeracije u zemljištu i rad mikroorganizama. Novootvorena park-šuma biće mešovita šuma lepog izlgeda i zdrave sastojine.

To je naša analiza i program rada u stabilizaciji vegetacije na Kraljevici.

Pre dve godine počeo je rad na proređivanju borova. Kakav siloviti napad smo imali da izdržimo „kritike”. Vikali su da se Kraljevica uništava, a niko se nije setio da se prvo obavesti o radovima. Već sledeće godine posle proređivanja došli su rezultati. Borovi su krenuli napred. Iglice su dobile zelenu boju a na zemlji je počela da raste trava, prva trava ispod borova posle 20 godina bila je nežna i lepa. Kraljevica je dobila nov izgled. Prestala je kritika a počele su pohvale…

Sa programom zaštite Kraljevice išlo se dalje. Isterali smo „posednike” sa Kraljevice koji maltene nisu nabavili i tapije na zemljište. Doneli smo obiman plan pošumljavanja i popunjavanja. Posao je bio hitne prirode zbog toga što Zaječar najgore stoji u Srbiji sa zelenilom a to je dovelo i do lošeg stanja zdravlja građana. Plan je obuhvatio 32 hektara novog pošumljavanja i popunjavanja. Nabavljeno je 35.000 sadnica dvogodišnjih do šestogodišnjih za prolećnu setvu 1952. godine. Sve je to prevoženo iz Knjaževca, Negotina, Bora, Žagubice, Ćuprije, sa Crnog Vrha i iz drugih mesta. Sve je to stajalo skoro milion dinara, sađenje je takođe plaćeno jer se omladina i građani nisu odazvali. Iste godine ujesen, ubačeno je još 15.000 sadnica. Uproleće 1953. godine još 15.000 a ove zime će se ubaciti još 10.000 sadnica. Radi se po celoj Kraljevici a na zapadnoj strani osvajali smo nove goleti.

Sad je u toku drugo proređivanje sa stabilizacijom vegetacije na Kraljevici i radovi su već pri kraju te ostaje samo da se neguju nove sadnice.✭