ZNAM ZA MAJDAN ZLATA

  • Marinko Predić, iz Čokonjara, tvrdi da zna za bogato nalazište zlata. – Šta o tome kažu stručnjaci

Preko 40 godina, Marinko Predić, iz Čokonjara, bavi se sada gotovo izumrlim zanimanjem – ispiranjem zlatonosnog peska. Njega je „zlatna groznica“ uhvatila kad mu je bilo 16 (sada ima 56) godina.

–„Zarazili“ su me stariji brata i stric – priča Marinko. – Oni su u potocima, nedaleko od sela, ispirali zlato, a ja sam ih gledao, krijući se iza vrba. Tada mi nisu dozvoljavali da idem s njima, jer sam bio mali, ali kad sam odrastao, počeo sam da ispiram. To radim i sada.

Marinko je, kako kaže, za četiri decenije iz peska isprao i predao banci oko 15 kilograma zlata. Za gram predatog plemenitog metala, po poslednjem „cenovniku“, dobija 14,60 novih dinara. Kaže da mu se ovaj posao isplati.

Nekada je u našem kraju bilo stotine ispirača zlata. Zlatonosni potoci bili su puni ljudi, čak i žena i dece. Mnogi su, međutim, prestali da rade ovaj posao, zaposlili su se u fabrikama, ali, Marinko Predić (i još dvojica u srezu) nije želeo da napusti svoje „zanimanje“.

On je jedan od najaktivnijih ispirača zlata. Sam je gradio sprave za ispiranje – sita, drvene posude za izbacivanje vode, a kupio je i benzinsku pumpu. Tako opremljen prokrstario je gotovo svim potocima u srezu i zadržavao se tamo gde je naišao na koje zlatno zrno. Kaže da je pre rata ispirao zlatonosni pesak u potocima Bosne i Makedonije.

Marinko, međutim, nije samo ispirač. On je istovremeno i istraživač obojenih metala. Lutajući po potocima, na jednom mestu, kaže, pronašao je pravi majdan zlata.

–Na tom mestu, nalazi se u našem srezu, ima veoma mnogo zlata – kaže Marinko. – Otuda sam uzeo uzorke i tvrdim da se iz tone ove rude može dobiti četiri do pet kilograma zlata. Uzorke rude čuvam i daću ih ako mi ih neko zatraži radi analize.

Zimi, kada nije sezona ispiranja, Marinko proučava literaturu iz rudarstva.

–Pročitao sam u jednoj knjizi da je iz tone rude dobijeno kilogram i 600 grama zlata. Smatra se da je to najveći procenat zlata koji je dobijen iz rude u našoj zemlji. Želeo bih da se to ispravi, da u knjigama koje treba da izađu bude zapisano da najveći procenat zlata ima ruda koju sam pronašao, naravno posle ispitivanja.

Inž. Mirjana Jovanović, šef biroa beogradskog Zavoda za geološka istraživanja u Zaječaru, rekla nam je:

–Marinko je naš dobar saradnik. Čim pronađe tragove nekog minerala, dođe kod nas i ispriča nam. Tako nam je jedanput doneo rudu u kojoj je kasnije utvrđeno prisustvo volframa. Njegovi nalazi su nam zaista dragoceni. O bogatom nalazištu zlata ispričao je i nama, ali mi u to ne verujemo. Istina, on je na kratkoj relaciji isprao veće količine zlata, što nas dovodi do zaključka da je naišao na jaku koncentraciju zlata. U svakom slučaju, njegovi uzorci će biti ispitani.

Marinko je nedavno posetio našu redakciju. Zamolili smo ga da nas pozove u sezoni ispiranja zlata. Ako do ovoga dođe, čitaocima obećavamo dužu reportažu, možda i feljton, o najstarijem i primitivnom načinu dobijanja zlata.

 

B.V. 

TIMOK  Zaječar, 1967.