Halovski vampiri

Pre dva meseca u Halovu je poginuo od groma Radul Đorđević. Lepo su ga ožalili i sahranili, dali mu pomanu. Međutim, Radul nije ni „tamo” mirovao. Bio je, kažu, lola i veseljak, pa mu se prohtelo da se malo našegači sa seoskim udovicama i svojom rodbinom. I – počeo da se pojavljuje. Išao po selu, peo se na telefonske žice, uvlačio se u tavane, štale i ambare i plašio čeljad, žene i stoku. Jednom rečju, pomahnitao pokojni Radul i terao šegu sa selom i seljacima. Kleli se ljudi da su ga viđali, bežali od njega. Neka žena se, od straha, kažu i razbolela i eto sad je u zaječarskoj bolnici.

Dojadilo to nekim Halovčanima. Naročito dojadilo Radulovom tastu Danilu Jonikoviću, predsedniku crkvenog odbora. Pozvao on Marina M. Buljubašića i Jona J. Pakovića, rodbinu i još neke. Pa svi zajedno otišli, prošle nedelje, usred belog dana, na halovsko groblje, da ućutkaju tok vragolastog Radula. Raskopali ga, izvadili iz groba, rasporili „od učkura do bijela grla” i opet zakopali…

Otada, kažu, Radul se više ne javlja, ne plaši čeljad i stoku, ne vija udovice po selu, ne pravi akrobacije po žicama.

Za to vreme, opština, Socijalistički savez, prosvetni radnici, komunisti i svi ostali napredniji ljudi – prstom ni da mrdnu. Zato sad mogu. U Zaječaru boravi jedna izložba koja baš govori o sujeverju i zaostalosti, pa ako već na tu izložbu ne dođe celo Halovo, moglo bi bar da dođe nekoliko ljudi, žena i dece, moglo bi se na toj izložbi ponešto valjda i naučiti. ✭