dobri duh zaječara
Mihajlo Mitrović, Maketa novog centra Zaječara, 1958.
SKVER novosti
MEĐUNARODNI DAN AMATERSKOG FILMA
11. mart u 19h
Omladinski centar
7. septembra 2, Zaječar
Dođite da zajedno proslavimo ovaj dan uz priču i filmove legendarnog Ivana Jovića. Saznajte kako je bilo snimati filmove u Nikoličevu ili Svrljigu, kako je bilo raditi sa glumcem Nenadom Ciganovićem, kako je teklo osnivanje FICOMa – Festivala amaterske filmske komedije koji je od 1978-1988. razveseljavao zaječarsku publiku… Uz kadrove Jovićevih kratkih filmova koje smo imali zadovoljstvo da digitalizujemo protekle godine, podsetićete se nekih drugačijih vremena i, nadamo se, nasmejati do suza.
IZLOG U PROŠLOST:
KTK U BOJI!
29.12.2025-01.02.2026.
Pridružite nam se u ponedeljak, 29.12. u 19h na otvaranju izložbe u našem novom prostoru, Ljube Nešića 48a. Period 1970ih obično pamtimo po crno-belim fotografijama. Otkriće kolor slajdova iz nekadašnjeg Kožarsko-tekstilnog kombinata “Zaječar” predstavlja retku priliku da ovaj period doživimo u boji. Skenirane slajdove dodali smo kolekciji od preko 4800 digitalizovanih fotografija KTK koje su već dostupne na našem sajtu www.skvermagazin.com/zbirka-ktk/. Iako nepotpisane, verujemo da ih je ovekovečio Jelenko Ranđelović, poznati zaječarski foto-reporter i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik fabričkih novina KTK.
Kožarsko-tekstilni kombinat „Zaječar“ nastao je početkom 1978. godine spajanjem dve fabrike: tekstilne „Timočanke“ i kožare „Standard“, obe nastale nakon Drugog svetskog rata na dugoj gradskoj tradiciji. U narednih par godina, kombinat je uposlio više od 2500 radnica i radnika u nekoliko fabrika u Srbiji, od Zaječara, Grlišta, Boljevca do Lebana, dok je ostalo upamćeno da se sredinom 1980ih razmišljalo i o otvaranju fabrike u Bangladešu, tada zemlji članici Pokreta nesvrstanih. Kombinat je imao mrežu od preko 60 prodavnica širom tadašnje Jugoslavije, dok su muške i ženske bunde izvožene u SAD, SSSR, SR Nemačku, Čehoslovačku…
Uz složni, većinom ženski kolektiv, KTK je decenijama odolevao stalno promenljivim tendencijama modne industrije, dok su kreacije konstantno osvajale brojne nagrade na jugoslovenskim i inostranim sajmovima. U trenucima kada je trebalo obnoviti mašine i uvesti novu tehnologiju, same radnice ulagale su krupna finansijska sredstva, no dolaskom 1990ih i inflacije, ratova, sankcija… polako se urušavao i ekonomski sistem dotadašnje zemlje. Tada je otpočeo i sunovrat ove jake grane privrede u Zaječaru a davno ugašeni fabrički pogoni još uvek čekaju da budu privatizovani.
IZLOZI U PROŠLOST
Za sam kraj projekta digitalizacije fotografija industrijskog nasleđa Zaječara, u izlozima širom centra grada možete pogledati i izbor crno-belih fotografija iz nekadašnjih fabrika i slika života grada krajem 1970-ih i početkom 1980-ih: fabrike. Naša je pretpostavka da ih je pre gotovo pola veka zabeležio Bajram Salijević, dugogodišnji foto-reporter lista “Timok”.
Izložbe su podržali Fond Hedli za kulturno nasleđe u Jugoistočnoj Evropi i Balkanska mreža muzeja.
PROMOCIJA MALE GRADSKE FILHARMONIJE
Da li bi Zaječar bio isti grad da ima filharmonijski orkestar? Odgovor na ovo pitanje pokušaćemo da damo u nedelju, 28.12. u 19h u Omladinskom centru na promociji „Male gradske filharmonije – digitalnog vodiča kroz istoriju orkestra koji nije postojao“ Adriane Sabo i Milana Milojkovića. U izdanju SKVERa i uz pomoć podrške Ministarstva kulture, ovaj vodič donosi novu interpretaciju prošlosti grada kroz slike i zvukove iz različitih arhiva.
Vodič je realizovan u formi elektronske knjige u kojoj su pojmovi i događaji povezani linkovima sa izvorima na internetu, i sadrži mapu lokacija u kojima se muzički život Zaječara odvijao od njegovog oslobođenja 1833. godine. Brojne priče i anegdote iz prošlosti donose jedinstveni pregled nastanka i delovanja različitih umetničkih formacija u gradu sve do njihovog prestanka sredinom 1970-ih godina. Vodič nas podseća na delovanja istaknutih pojedinaca, poput Vladislava Hiršla, nesumnjivo najznačajnijeg delatnika u istoriji grada, kao i važnih institucija poput Društva za negovanje umetnosti, Društva prijatelja muzike, Muzičke škole, školskih orkestara, orkestra Radio Zaječara, garnizona i drugih ansambala i solista. Osim što je deo kulture sećanja, ova publikacija podstiče razmišljanja i o tome kakvu odgovornost nose nadležne institutcije kulture prema umetnicima, čime se zasigurno može meriti stanje duhovne klime u svakoj gradskoj sredini.
Vodič je dostupan onlajn na adresi: www.skvermagazin.com/3d-flip-book/mala-gradska-filharmonija/
IZLOG U PROŠLOST: SEME NIJE ZATROVANO!
Dobrodošli na otvaranje izložbe fotografija sa pronađenih slajdova Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja!
Petak, 08.08. u 19h
Karadžićeva 2, Zaječar
Zahvaljujući dobročinstvu Jane Nešković, koja je spasila od zaborava preko 1000 slajdova Centra, uspešno smo ih digitalizovali i sada vam predstavljamo delić ove bogate istorije.
Još jedna od izuzetno važnih institucija, ne samo za Zaječar, tiho je nestala iz naših života nakon niza problematičnih odluka proteklih decenija – institucija koja se brinula da bude dovoljno dobrog semena različitih kultura koje su ishranile generacije na ovim prostorima. Centar je nastao 1906. godine kada je započeto organizovanje stručnih i naučnih institucija u Srbiji i kada je osnovana Ogledna poljoprivredna stanica sa oglednim imanjem i Školom za praktičnu obuku sinova naprednih zemljoradnika.
Nažalost, nije ostalo puno svedočanstava ni predmeta iza ove izuzetno važne institucije, te vas pozivamo da ih sa nama podelite ukoliko ih imate kako bismo što bolje sagledali njenu istoriju.
Izložbu su podržali Fond Hedli za kulturno nasleđe u Jugoistočnoj Evropi i Balkanska mreža muzeja.
Umesto kraja izložbe o fabrici „Kristal-Zaječar“ donosimo vam digitalizovanu kompletnu arhivu fabričkih novina na gotovo 2000 strana. Kroz tekstove i fotografije, možete pratiti najuzbudljivijih devetnaest godina ove fabrike, kao i sve njene uspone i padove. Što se same izložbe u Karadžićevoj 2 tiče, produžena je zbog velikog interesovanja i možete je pogledati u našem izlogu do 20. jula.
IZLOG U PROŠLOST: KRISTAL
Pridružite nam se na otvaranju izložbe u prostoru izloga posvećenoj nekadašnjem gigantu, fabrici „Kristal-Zaječar“.
Izložba je rezultat višegodišnjeg istraživanja i sastoji se od pronađenih delića duge i burne istorije ove fabrike, slučajno pronađenih negativa i fotografija koje pokrivaju nekoliko decenija njene istorije, radova PSWAR – Public Space With a Roof (umetničkog kolektiva iz Amsterdama) inspirisanih ovom istorijom, kao i dokumentarnih fotografija Mikice Andrejića.
Izložbu su podržali Fond Hedli za kulturno nasleđe u Jugoistočnoj Evropi i Balkanska mreža muzeja i prva je u nizu izložbi SKVERa na kojima će biti predstavljeno industrijsko nasleđe Zaječara i Timočke Krajine.
Posebno hvala: Klaudio Baroni, Tom Pinegar, Ana i Guust Augustijn, Ceca i Ivan Atanasković, Dragana Živković, Matična biblioteka “Svetozar Marković” Zaječar, Jagodin i Dalibor Stankov, Damir Mihajlović, Nebojša Todorović, Negoslav Petković Neša, Jelena Cocović, Miljan Petrović “Overprint” Niš, Zoran Mojsin, Dejan Lalić, Lazar Leković, Čedomir Živanović, Čedomir Živanović, FIlip Ratković, Marko Sibinović, Amer Zdravlje Sujoldžić, Ivica Ivanović.
LABORATORIJA SEĆANJA: DIGITALIZOVANI FILMOVI
Ovde možete pogledati materijal koji smo do sada digitalizovali u našoj Laboratoriji sećanja. Većina digitalizovanog materijala je sa 8mm filma, uglavnom bez zvuka. Projekat je podržala Trag fondacija u okviru programa “Aktivne zajednice”.
TIMOK DIGITAL – RADIONICA DIGITALIZACIJE MEDIJA je četvorodnevna radionica koja će biti održana od 27-30. avgusta u Karadžićevoj 2 u Zaječaru. Osmišljena je da spoji arhivist(kinj)e, radnice i radnike u kulturi, i lokalne zajednice. Glavni ciljevi su osnaživanje mreže pojedinaca i institucija koje se bave očuvanjem kulturnog i industrijskog nasleđa, promocija regionalne istorije Timočke Krajine, kao i obuka prezervacije kolekcija na različitim medijima. Ova radionica predstavlja nastavak Timok Digitala 2023, no pohađanje prethodne radionice nije preduslov za učestvovanje na ovogodišnjem programu. Radionica će omogućiti učesnicima vreme, prostor i opremu za sticanje praktičnih znanja za digitalizaciju i očuvanje različitih kolekcija, pre svega putem direktnog kontakta sa profesionalcima iz ove oblasti.
Tokom Otorenih vrata poslednjeg dana radionice, 30. avgusta od 17-19h, uz projekciju filmova iz SKVER-ove Laboratorije sećanja, svi posetioci će moći da digitalizuju besplatno svoje filmove i fotografije.
Treneri + Koordinatori: Šavon Hejgan, Smitsonovski institut, Vašington, DC ● Mari Lasku, Community Archiving Workshop, Njujork, Njujork ● Keli Hiks, Community Archiving Workshop, Nešvil, Tenesi ● B Milenković, Kongresna biblioteka, Vašington, DC ● Vesna Madžoski i Mikica Andrejić, SKVER, Zaječar, Srbija ● Ivica Ivanović Photography, Zaječar, Srbija
Gostujući predavači: Aleksandra Sekulić, programska direktorka, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd ● Dragan Stojmenović, etnolog i antropolog, bibliotekar, Zavičajno odeljenje, Narodna biblioteka, Bor ● Ivan Jović, filmski amater, Zaječar ● Madelin Mahon, kulturni ataše, Ambasada SAD u Beogradu ● Vukica Stanković, specijalista za odnose sa javnošću, Ambasada SAD u Beogradu ● Radiša Cvetković, pomoćnik direktora za prikazivačku i izdavačku delatnost, rukovodilac biblioteke Jugoslovenske kinoteke u Beogradu ● Filmovi Ivana Jovića (Zaječar), Filipa Markovinovića (Mafin, Novi Sad) ● Video Azijanometrije (Asianometry) i Stevana Golubovića
Projekat je realizovan zahvaljujući volonterskom radu mnogih, privatnim donacijama i podršci:
OTVARANJE LABORATORIJE SEĆANJA
SKVER, Zaječar
Karadžićeva 2
21.06.2024. u 19h
Inspirisano idejom Memory Lab-a koja je zaživela u bibliotekama širom SAD-a, SKVER će od ovoga leta biti mesto gde će naši sugrađani moći besplatno da sačuvaju od propadanja svoje uspomene na analognim medijima. Fotografije, foto negativi, slajdovi, 8mm i Super8 filmovi, VHS i audio kasete… nose uspomene koje sa protokom vremena prerastaju domen privatnih uspomena i postaju vredna svedočanstva prošlosti.
Pozivamo vas na otvaranje tokom kojeg ćemo predstaviti projekat „Sećanja na traci“ koji u okviru udruženja Filmkultura vode Nadja Šićarov (Slovenska
kinoteka, Ljubljana), scenaristkinja i pesnikinja Maša Seničić i Radiša Cvetković (Jugoslovenska kinoteka, Beograd) koji će nas, u društvu gosta iznenađenja, uputiti u tajne starih projektora i filmskih slika sa celuloidnih traka.
Projekat „Sećanja na traci“ temelji se na isticanju vrednosti amaterskih filmova i praksi amaterskog filmskog stvaralaštva u zemljama bivše Jugoslavije prikupljanjem, dokumentovanjem i digitalizacijom amaterskih odnosno porodičnih filmova. Zaječar je nekada imao brojnu i aktivnu scenu amaterskih filmskih stvaralaca i već prvi kadrovi Zaječaraca koje smo u SKVER-u digitalizovali, otkrivaju vizuelno bogatstvo i kreativnost koju tek danas počinjemo da cenimo. Pridružite nam se u ovoj avanturi otkrivanja jedne zaboravljene istorije, donesite svoje filmske rolne i kasete, a mi ćemo ih rado digitalizovati za vas.
Za posetu Laboratoriji sećanja i digitalizaciju starih formata kontaktirajte nas putem društvenih mreža ili na mejl cujeslibuku@yahoo.com.
Projekat Laboratorije sećanja u Zaječaru realizuje se uz podršku Trag fondacije iz Beograda.
SKVER digitalizacija
►PREKO 10.000 FOTOGRAFIJA ZABORAVLJENE ISTORIJE ZAJEČARA: FOTOGRAFIJE IZ FABRIKA KTK I "Kristal"◀︎
KTK Zaječar
KRISTAL Zaječar
►ARHIVA ARHITEKTE MIHAJLA MIKICE MITROVIĆA◀︎
SKVER projekti
TIMOK DIGITAL – RADIONICA DIGITALIZACIJE MEDIJA je četvorodnevna radionica koja je održana u Zaječaru od 22-25. avgusta. Osmišljena je da spoji arhivare, radnike u kulturi i članove lokalne zajednice sa ciljem podsticaja prezervacije medija u regionu Timočke Krajine. Praktična obuka u identifikovanju, proceni i digitalizaciji kolekcije različitih medija kombinovana je sa prezentacijama kulturnih radnika i radnica na kojima se govorilo o načinima prezervacije kao i o mogućnostima finansiranja. Ciljevi projekta su podrška obrazovanju i obuci u prezervaciji, postavljanje temelja za lokalnu laboratoriju digitalizacije, osnaživanje veza i saradnje u okviru lokalne zajednice, i stvaranje održivog modela očuvanja kulturnog nasleđa.
Treneri + Koordinatori: Šavon Hejgan, Smitsonovski institut, i MARMIA Baltimor, država Merilend ● Mari Lasku, Community Archiving Workshop, XFR Collective, Njujork, Njujork ● Keli Hiks, Community Archiving Workshop, Nešvil, Tenesi ● Vesna Madžoski i Mikica Andrejić, SKVER, Zaječar, Srbija ● B Milenković, Kongresna biblioteka, Vašington, DC
Gostujući predavači: Sara Zibel, specijalista za regionalne javne odnose za Zapadni Balkan, Ambasada SAD u Beogradu ● Holi Zardas, kulturni ataše, Ambasada SAD u Beogradu ● Smiljana Antonijević, antropolog i istraživač digitalne kulture, Projekat biblioteke na Kosančićevom vencu ● Maša Seničić, scenaristkinja, esejistkinja i pesnikinja ● Radiša Cvetković, rukovodilac biblioteke Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, član odbora časopisa “Kinoteka”
Vizuelni identitet: Andrej Dolinka
Projekat je realizovan zahvaljujući volonterskom radu mnogih i podršci Ministarstva kulture Republike Srbije.
Muzej primenjene umetnosti, Beograd
29.12.2022–15.01.2023.
Narodna biblioteka, Bor
05.04–05.05.2023.
Crna kuća, Novi Sad
28.03.2023. Predavanje “Biti negativ(an): Bauci istorije i srča od kristala”
PAZI LOMLJIVO: STAKLENI NARATIVI, POLOMLJENE ISTORIJE istraživački je projekat iniciran od strane amsterdamske umetničke inicijative Public Space With A Roof (Adi Holander, Tamuna Čabašvili, Vesna Madžoski) u saradnji sa zaječarskim SKVER Magazinom i fotografom Mikicom Andrejićem. Projekat se bavi mogućnostima stvaranja arhive i kolekcije najvećeg jugoslovenskog proizvođača kristala, fabrike Kristal-Zaječar, čiji je cilj bio da omogući da nekada luksuzni predmeti imućnih postanu dostupni svima. Nakon 1990-ih i ’pada’ socijalizma, ova fabrika koja je nekada upošljavala preko 4500 radnika, bila je privatizovana i zatvorena. Ipak, zgrade koje su nekada bile njene ostale su da postoje kao neobične kreacije neke nepoznate civilizacije.
Ovo ‘arheološko’ istraživanje donosi susret sa svetom slomljenih objekata, tragovima prekinutih života, i dokazima ’polomljene’ istorije. Izložba upoređuje slike iz prošlosti sa onima danas, otkrivajući krhku prirodu arhive i novoformirane kolekcije. Predstavljeni predmeti i otkrića prikupljena su tokom višegodišnjeg istraživanja, stvarajući prostor u kome posetioci i sami postaju istraživači ove prošlosti.
SKVER arhiva
Filmska priča iz 1950. godine o nastanku Fabrike keramike i upornom i nezaustavljivom Stojanu Stojanoviću koji je, iznerviran padom plafona u Javnom kupatilu, započeo nešto u šta su svi oko njega gledali sa nevericom.
Istorija pokretnik slika u Zaječaru počinje davne 1900. i prvog srpskog kinematografa Stojana Nanića, dok je 1913. godine mladi Luka Jovanović došao na ideju da svom gradu pokloni prvu pravu filmsku Arenu.
Malo je gradova koji se mogu pohvaliti ovakvim časopisom koji više od pola veka beleži misli i dileme Timočke krajine. Sada možete preuzeti digitalnu verziju prvog broja, objavljenog januara 1961. godine!
istražite SKVER
SKVER
✭ SKVER Magazin je glasilo SKVERa – Neprofitnog udruženja osnovanog radi ostvarivanja ciljeva u oblasti digitalizacije i očuvanja kulturnog nasleđa Timočke Krajine ✭